Срби навијају за Доналда Трампа, а сви остали у региону за Камалу Харис. Али, стручњаци сматрају да избори у САД неће променити богзна шта у односу према Западном Балкану.
Недавно испитивање јавног мњења које је у четири земље региона обавио Валикон показује да само српски грађани убедљиво навијају за Трампа.
Док се у Словенији и Хрватској већина нада победи Харис над Трампом (56-18%, односно 46-29%), у БиХ је, очекивано, тесно са 36 одсто за Харис и 32 за Трампа. У Србији је пак Трамп много омиљенији од демократкиње (49-13).
Све је добро док је мирно
Док је на Балкану мирно, регион неће посебно занимати никога у Белој кући, каже Стеван Недељковић из Центра за студије САД на београдском Факултету политичких наука.
„Стратешки интереси САД у нашем региону јесу стабилност и цементирана западна оријентација западнобалканске шесторке“, каже Недељковић за Дојче веле.
„Докле год ти интереси нису угрожени, Американци ће кормило на Западном Балкану препустити Европљанима.“
Први Трампов мандат, кажу наши саговорници, могао је да развеје превелике наде у Београду и Бањалуци, али и страхове у осталим престоницама Западног Балкана да ће Бела кућа постати „просрпска“.
Истина, Трампов човек за регион Ричард Гренел – који се котира добро за високе позиције ако Трамп опет победи – остварио је блиске везе у Београду и истицао се твитовима.
То је, може бити, њему и Трамповом зету Џареду Кушнеру донело исплативи бизнис да граде хотелски комплекс у центру Београда, на месту Генералштаба уништеног у бомбардовању 1999. године.
Но, сличне послове Кушнер има и на албанском приобаљу. Па је питање колико они подразумевају и политичку подршку Трампа, уколико победи.
Иако је Кушнер можда трагао за местом где најбоље може да заради, Недељковић каже да ће сигурно и Београд и Тирана имати одређена очекивања ако таст Трамп победи.
„Руку на срце, такви бизнис-инструменти за остваривање политичких или националних интереса нису новина ни у нашем региону, ни у америчкој политици“, додаје он.
Ревизија
Дејан Јовић каже да многи у региону гаје наде у „ревизију“ политике САД према Балкану. Али су им идеје сасвим различите. Бошњаци, каже, желе напуштање Дејтона у корист више централизоване државе. У Србији би се радовали заокрету у односу према Косову.
„Неки желе коначни улазак у ЕУ. Односно крај неизвесности која дуго влада око проширења“, набраја професор са загребачког факултета. Али, све су наде на дугом штапу.
„Први пут кад је Трамп победио Хилари Клинтон, то је било више навијање против Хилари Клинтон у Србији. Али, сада Трамп није сасвим нов“, каже Јовић.
„Изневерене су наде у велике промене које су можда имали неки у Србији или Републици Српској. Јер, током првог Трамповог мандата није се догодило ништа драматично по регион. Нити су САД повукле признање независности Косова, нити било шта слично“, прича Јовић.
Исто тако, кад је кормило преузео Џозеф Бајден, опет се није богзна шта десило у другом правцу. Напротив, подсећа Јовић, амерички амбасадор Кристофер Хил имао је доста благонаклон однос према српском председнику Александру Вучићу.
Данас, каже, Западни Балкан у кампањи у САД не игра баш никакву улогу. Много су дубље и хитније кризе у Украјини и на Блиском истоку. А над свиме лебди сенка могућег сукоба са Кином.
