Професор др Лукас Расулић, један од најеминентнијих српских неурохирурга, биће први Србин који ће добити престижну Ломоносовљеву златну медаљу Руске академије наука, као признање за изузетан допринос светској медицини и науци. Како каже, награда превазилази појединачни успех и представља круну заједничког рада и сарадње.
– Егзалтиран сам и поносан. Ово признање није само моје. Припада мојој породици, мојим менторима, мом тиму, Клиници, Медицинском факултету и, пре свега, Србији. Наравно, припада и сваком мом пацијенту – изјавио је професор Расулић за Спутњик.
Награду му уручује највиша научна институција Руске Федерације за, како се наводи, „изузетан допринос развоју светске неурохирургије и изградњи мостова знања између народа“.
Од Србије до света – мисија без граница
Професор Расулић је начелник Одељења за хирургију периферног нервног система на Клиници за неурохирургију УКЦ Србије, а академску и хируршку каријеру гради и ван граница наше земље – као гостујући професор на Харварду, Станфорду и Универзитету у Тенесију, и активан члан Европске и Америчке асоцијације неурохирурга.
Са колегама из Русије сарађује готово две деценије, а његов допринос унапређењу хирургије кичменог стуба и периферног нервног система високо је цењен у институцијама попут Института „Бурденко“, водеће неурохируршке установе у Русији и једне од најпризнатијих у свету.
– Оно што знам и што делим са колегама из целог света, делим и са колегама у Русији. И од њих сам много научио. Наш однос се заснива на поверењу, професионализму и заједничкој жељи да допринесемо добробити пацијената – наглашава Расулић.
Ниш као симбол научног јединства
Један од значајних момената у сарадњи српских и руских неурохирурга одиграо се у Нишу 2018. године, на састанку посвећеном унапређењу знања у области хирургије кичменог стуба. Догађај, на ком су истовремено говорили водећи руски и амерички спинални хирурзи, оцењен је као један од три најбоља научна скупа те године у свету.
– Показали смо да у свету науке и хуманизма не постоје границе. Ми смо пре свега лекари и хуманисти. У временима када се покушавало са минимизирањем улоге руске науке, ми смо заузели јасан став: наш посао је у служби човека – подсећа Расулић.
Номинацију за Ломоносовљеву медаљу поднеле су управо колеге из болнице „Бурденко“, што овом признању даје још већу тежину. Медаља се додељује под строго дефинисаним критеријумима, истичући научни, али и етички допринос у међународној сарадњи и развоју медицине.
Српски расадник неурохирурга
Велики је спектар патолошких промена, односно обољења и повреда периферног нервног система који се третирају хируршки, тиме се бави Одељење које наш саговорник води. Не само да помажу пацијентима, др Расулић заправо управља расадником најбољих неурохируга, не само српских.
„Једини смо центар који је акредитован на европском и светском нивоу, као носилац изврсности у лечењу пацијената и едукацији младих колега из ове области, ван Европске уније. Носимо бројне европске пројекте и званично смо дефинисани као центар изврсности испред Еразмуса, једног од највећих програма ЕУ који финансира пројекте сарадње у области образовања, обуке, ту је и програм Хоризонт Европа за истраживање и иновације. Европска комисија додељује их на основу строгих критеријума“.
Професор објашњава да су у ове пројекте укључени пре свега пацијенти, који добијају најбољу могућу услугу, а у едукацију, како доктори из Србије и региона, тако и колеге из целог света. Чак 15 лекара из Србије, израдило је у њима свој докторат. Он им је био ментор.
„Од 2018. године, око педесет колега из целог света прошло је кроз нашу едукацију, за сада петоро из Русије. Били су на усавршавању у области неурохирургије од месец до годину дана. Програми подразумевају теоријско и практично усавршавање. Лиценцирани смо и издајемо сертификате, како би могли самостално да раде у својим матичним центрима. Поменуте колеге из Русије сад су се већ увелико у овој области показале и доказале“.
Декрет председника Путина
Неурохирургија не може да функционише без помоћи државе, у свету нема приватне неурохирургије. Колико је њен стални развој значајан за сваку државу, доказ је и документ који је у Србију стигао, а потписао га је лично председник Руске Федерације Владимир Путин:
„Тај декрет се односи на подршку Руске Федерације у реализацији догађаја у Нишу 2018. године. То је стигло у руску амбасаду и она је била на располагању нама у организационом смислу. Србија је била и домаћини, први пут у историји, Европског конгреса неурохирурга 2022. Тад је било проблематично да руске колеге путују, обављају трансакције, изашли смо у сусрет максимално. А следеће године, на век српске неурохирургије, потписани и Споразуми о будућој сарадњи између Института Бурденко и наших референтних установа у КЦ и Институту за онкологију, Универзитетске дечије клинике“.
Професор иза кога је више од четири хиљаде операција додаје да и Србија помаже своју неурохирургију, да је она тренутно на задовољавајућем нивоу, јер је нова технологија у свету, на невероватном:
„Могло би да буде боље, још савременије, али немогуће је пратити трендове који се мењају, не само на месечном нивоу, на дневном. Предвиђања кажу да ће вештачка интелигенција до краја ове године потиснути разне ствари које су до сада биле врло актуелне, а да ће се до 2035. улога човека уопште, не само у медицини, бити врло упитна. Ко сад не уђе у учење и комуникацију с њом, тај ће изгубити посао или његовог посла уопште неће бити“.
