Када су свечано отворене 32. Летње Олимпијске игре, Токио је постао место у које се упркос короне ‘сјатила’ готово читава светска елита, а Јапан је осим врхунских спортиста, угостио и велики број државника из свих крајева света. Насупрот томе, на првој модерној Олимпијади, одржаној у Атини давне 1896. године, позиву грчког краља Георгија I да присуствују надметањима одазвао се само један владар – српски краљ Александар Обреновић.
Како је Грчка, односно град Олимпија, био домаћин свих Олимпијских игара у античком добу, када се родила идеја о поновном покретању, Атина, као престоница модерне Грчке, била је логичан избор за првог домаћина. Прве модерне Олимпијске игре одржане су од 6. до 15. априла 1896. године, а о томе колико су биле значајне за земљу сведочи и чињеница да их је свечано отворио грчки краљ Георгије И, који је са члановима краљевске породице уживо пратио већи део игара.
Када је одбачена идеја да се на Олимпијади такмиче само Грци и решено да игре треба да буде међународног карактера, француски педагог, историчар и оснивач Међународног олимпијског комитета Пјер де Кубертен убедио је грчког краља да лично позове европске владаре и њихове спортисте на спектакл.
Позиву су се одазвали спортисти из 14 земаља, међутим само један страни владар одлучио је да присуствује догађају – краљ Србије Александар Обреновић, и то иако на првим Олимпијским играма није било спортиста из Краљевине Србије!
Млади српски краљ, тада 20-годишњак, често је одлазио у иностранство, а у Атину је допутовао са делегацијом. Успут се зауставио у Нишу, Скопљу, Солуну, а посетио је и Хиландар где је боравио три дана. Александар се са свитом у Атини задржао четири дана, где је са грчким краљем сведочио зачетку нечега што ће постати глобални феномен и највеће спортско такмичење модерног доба.
Најзначајнији гост
У част владара Србије, грчки краљ је издао наредбу да се на стадиону у Атини у неколико наврата изводи химна “Боже правде”.
Иако је краља Александат био најзначајнији гост, и у краљевској пратњи нашли су се многе знамените личности, као што су српски генерал и министар војни Драгутин Франасовић, књижевник и председник Српске академије наука Милан Ђак Милићевић, доктор париског Медицинског факултета и лични лекар српског краља Ђока Јовановић, маршал Михаило Рашић и легендарни Живојин Мишић, будући славни српски војвода, а у то време ађутант-мајор на двору Обреновића.
Постоји још једна занимљивост која се везује за прву модерну Олимпијаду – иако Србија није имала званичног представника, под заставом Угарске такмичио се Србин из села Надаљ у Војводини по имену Момчило Тапавица. Он се надметао у чак четири дисциплине – атлетици, рвању, дизању тегова и тенису – а успео је да освоји бронзану медаљу у тенису, у индивидуалној конкуренцији.
