Европска унија би требало да заузме чвршћи став о циљаним санкцијама, уводећи их не само руским актерима који делују у региону, већ и „локалним“ појединцима и компанијама на западном Балкану који активно промовишу проруске наративе, подстичу дезинформације и поткопавају поверење јавности у ову заједницу.
Наведено је ово у документу названом „Ослабљивање Русије: Како Европска унија може да се супротстави Кремљу и да га поткопа“, који је пре пар дана објавио Институт за безбедносне студије Европске уније у којем се као закључак наводи да Брисел мора што пре да се спреми за дуготрајну конфронтацију са Москвом.
Документ се иначе фокусира на пет кључних региона – поред западног Балкана, оно се односи и Кину, Индо-Пацифик, Јужни Медитеран и подсахарску Африку. Аутори документа у њему анализирају руску тактику хибридног ратовања и приручник за црвене линије, али и „озлоглашену“ флоту у сенци. У овом, како су га назвали приручнику, сугерише се шта би Брисел све требало да уради да би се супротставио опасном руском утицају, при томе анализирајући и стање на западном Балкану за које су навели да можда није војно бојиште попут Украјине, али јесте – кључни фронт у борби против Русије.
Награђивање послушних и кажњавање непослушних
Да би се изборили против руске пропаганде препоручује се награђивање послушних, али и наметање нових и већих политичких, али економских санкција свима онима који наводно ометају интеграције са овом заједницом. Ове мере би обухватале обустављање дијалога на високом нивоу, проширивање санкција политичким личностима и предузећима кроз замрзавање имовине, забрану путовања, али и смањење финансијске подршке из Фонда за реформе и раст.
У наставку овог документа указује се и на то да би о овим питањима било неопходно постићи консензус унутар ЕУ, али и да се уместо појединачних санкција држава чланица направи другачији приступ који би био далеко ефикаснији, при томе додајући да Брисел има све неопходне алате да се супротстави „злоћудном руском утицају“, а који Москва спроводи преко медија, културе и православног хришћанског наслеђа.
Српска црква у првом плану
Када је у питању западни Балкан, аутори су у први план ставили Српску православну цркву, за коју су истакли да је један од кључних инструмената руског утицаја у Србији, Црној Гори, Северној Македонији и Републици Српској. Упозорили су да је фузија религије и идентитета кључни стуб руске меке моћи, а преко које се спроводе поделе унутар западног света, али и покушава спречити даље ширење НАТО-а и Европске уније. Због тога, сматрају аутори овог документа, неопходно је да тела ове заједнице појачају своје деловање на просторима западног Балкана подржавајући „независне медије“, невладин и цивилни сектор, уз санкционисање свих оних који нису на фону тренутне званичне политике ове уније.
НВО сектору 3,7 милијарди
Истраживање организације „MCC Брисел“, иза којег је стао италијански новинар Томас Фази открило је да Брисел већ има добру изграђену и уходану мрежу разних невладиних организација и „тинк-тенкова“ за чији је рад само током прошле године издвојено невероватних 3,7 милијарди евра, што је готово три пута више него што износи свота новца који је планирала за инвестиције на западном Балкану.
Према речима овог новинара, ове невладине организације су претворене у моћно пропагандно оружје, алатку за цензуру и антидемократско деловање, а како би се извршио притисак на власти у свим оним земљама у којима постоје суверенистичке политике, а које су од стране Брисела таргетиране као проруске.
Подизање бедема
вропска унија се нада да ће успоставити „Црноморски поморски сигурносни центар“, да би се супротставила руским акцијама и заштитила критичну поморску инфраструктуру.
Саопштила је ово недавно високи представник за спољну политику и безбедност Каја Калас, појашњавајући да се ради о плану који је део шире стратегије, а која подразумева успостављање ближе сарадње с Јерменијом, Азербејџаном, Грузијом, Молдавијом, Турском и Украјином.
