Скупштина Србије усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о енергетици, којим се дефинише план развоја нуклеарне енергије. Захваљујући тим изменама, престаће да важи мораторијум на коришћење ове врсте енергије, што отвара могућност да држава изгради нуклеарну електрану.
Измене Закона о енергетици
Без скупштинске расправе, усвојено је више од 60 закона и споразума, међу којима су и измене Закона о енергетици.
Овим изменама обезбеђује се већа енергетска сигурност у преласку на чисте изворе енергије, усклађује домаћи регулаторни оквир са регулаторним оквиром ЕУ, унапређује се функционисање енергетског система. Међутим, највећу пажњу привукао је део Закона који се односи на Програм развоја нуклеарне енергије.
Програм развоја нуклеарне енергије
Како се наводи, Програм је подељен у три фазе: испитивање оправданости приступа развоју нуклеарне енергије, развој Програма и његово спровођење. Прва фаза обухвата израду основних докумената потребних за организовани приступ развоју нуклеарног програма, попут анализа техничко-технолошких, правних, економских и других услова; анализу могућих организационих структура за реализацију активности везаних за развој нуклеарне енергије; анализу предности и недостатака кадрова; информисање јавности о резултатима анализа и истраживања о утицају нуклеарне енергије на економски развој, енергетску сигурност, безбедност и животну средину.
Друга фаза програма
Друга фаза обухвата утврђивање циљева учешћа Србије у фази спровођења Програма нуклеарне енергије; прописе којима се уређују радијациона, нуклеарна и сигурност и безбедност управљања радиоактивним отпадом; израду претходне студије потенцијалне локације; израду анализе опције за билатералну или регионалну сарадњу, посебно са државама са већ реализованим програмима за мирнодопску примену нуклеарне енергије; израду Интегрисаног извештаја која ће садржати све анализе, истраживања и студије које су урађене током фазе испитивања оправданости приступа развоју нуклеарне енергије и фазе развоја Програма нуклеарне енергије.
Ова фаза завршава се усвањањем Стратегије мирнодопске примене нуклеарне енергије у Србији, коју на предлог Владе усваја Скупштина.
Трећа фаза програма
Последња, трећа фаза, која ће бити уређена посебним законом, обухвата реализацију свих потребних активности на пројектовању, изградњи и експлоатацији нуклеарног објекта, дакле нуклеарне електране.
Даном ступања на снагу овог закона, престаје да важи Закон о забрани изградње нуклеарних електрана у Савезној Републици Југославији – популарни мораторијум на нуклеарну енергију.
Изменама закона, дакле, отвара се могућност изградње нуклеарке, што досад није био случај, имајући у виду да је изградња ових електрана у нашој земљи законом забрањена још 1989, три године после катастрофе у Чернобиљу.
Без расправе и мишљења стручњака
Да ступањем на снагу једног закона престаје да важи неки други закон није спорно, сматра адвокат Родољуб Шабић. Све остало што се тиче овог закона, од тога ко га је доносио до начина на који је изгласан, за њега је проблематично. “Све око нуклеарне енергије у Србији се ради крајње неозбиљно, па су новим законом ставили ван снаге претходни закон који је био на снази дуже од 30 година.
Ја нећу да говорим о енергетици, али с правне стране, овде је много пропуста. Пре свега, није се чула струка. Нису ангажовани професионалци на креирању тих измена”, каже Шабић за Нову економију.
Проблематично је и то што ни у Скупштини није било расправе. “Друга ствар је што су измене усвојене на оном скандалозном заседању, где је скоро дошло до туче, а није било никакве расправе”, закључује Шабић.
Потписан меморандум, нуклеарку најавио Вучић
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је у јулу Меморандум о разумевању у области примене развоја нуклеарне енергије са представницима пет министарства и 20 факултета, научних института и енергетских предузећа. “
Потписивањем Меморандума желели смо да повежемо министарства, наше академске и научне институције, да им дамо ветар у леђа, како бисмо били у стању да уопште размотрамо коришћење нуклеарне енергије у Србији”, рекла је тада Ђедовић Хандановић.
Да ће мораторијум бити укинут, најавио је неколико месеци раније, у марту, и сам председник Србије Александар Вучић. Он је тако поново покренуо тему градње нуклеарне електране у Србији. Претходно се помињала могућност да држава постане власник пет, 10 или 15 одсто удела у мађарској нуклеарној електрани “Пакш”.
Нуклеарке у Европи и региону Највећа нуклеарна електрана у Европи је Запорожје у Украјини. Од око 100 нуклеарних реактора, колико их има у Европи, највише, њих 56, налази се у Француској. Рекатори постоје и у Шпанији, Чешкој, Словачкој, Белгији… Своје нуклеарне капацитете користе и државе региона. У “комшилуку” је тренутно активно девет реактора, у четири државе. У Мађарској их је четири, по два су у Румунији и Бугарској, а један је у Словенији.
