Телеграм је друштвена мрежа која омогућава корисницима да шаљу и примају поруке, фотографије, видео снимке, документе и друге врсте медија. Телеграм се издваја од других друштвених мрежа по томе што нуди висок ниво шифровања и приватности, као и могућност креирања група и канала са великим бројем чланова. Телеграм је основан 2013. године од стране браће Николаја и Павла Дурова, који су раније били задужени за популарну руску друштвену мрежу ВКонтакте. Телеграм је доступан на више платформи, укључујући Андроид, iOS, Виндовс, Мак и Линукс. Телеграм има више од 900 милиона активних корисника широм света и сматра се једном од најбрже растућих друштвених мрежа.
Telegram је створен као месинџер али је данас постао комплетна друштвена мрежа, јер поред четова има и канале који функционишу слично групама на Фејсбуку. Корисници се пријављују на канал, виде саопштења која се на њему објављују, могу да остављају своје утиске у коментарима и реакције (које су сличне лајковима). Предност Телеграма у односу на друге платформе састоји се у одсуству алгоритама. У овој апликацији не постоји рубрика „Препоруке“ и зато корисник сам бира шта жели да види у свом садржају. Канали су осмишљени као четови и свака публикација је праћена обавештавањем свих чланова групе (обавештења могу да се искључе). Једини начин промовисања на овој платформи је да купите рекламу на неком другом каналу или непосредно у апликацији. Ова последња врста рекламе може се укинути куповином премијум налога са додатним функцијама, а те функције су брзо преузимање фајлова, оригинални стикери, додатне алатке за управљање четовима (ћаскањима), препознавање гласовних саопштења, и много тога другог. Али све кључне функције су бесплатне и стално се допуњавају. На пример, у јуну 2023. године на Телеграму се појавила опција Stories (саопштења у формату фотографије, слично Инстаграму, која нестају после извесног времена).
У преписци са другим корисницима доступне су функције одложеног слања порука, као и „тајни“ четови, заштићени „end-to-end“ шифровањем. Тајни разговор се не може наставити на другом уређају, а у њему су предвиђене и поруке које нестају после одређеног времена. Занимљива функција је и претрага људи по географској локацији. Довољно је дозволити апликацији приступ геолокацији и после тога можете ући у „Контакте“ и кликнути „Пронађи људе у близини“. Ако не желите да откривате своју локацију, можете у претраживању четова изабрати локацију која вас интересује, јер корисници често праве групе везане за одређену земљу или град.
Телеграм има мноштво корисних ботова који израчунавају курс валуте, генеришу персонални преглед вести и врше друге функције. Поред апликације у смартфону ова платформа има и верзију за десктоп.
Бесконачни преглед садржаја без алгоритама у комбинацији са месинџером допринео је да Телеграм постане главни агрегатор вести у Русији, и данас су вести најзаступљенија врста садржаја на овој платформи.
Друштвена мрежа Телеграм већ има 900 милиона корисника, рекао је за „Фајненшел тајмс” оснивач компаније Павел Дуров.
„Надамо се да ћемо бити профитабилни следеће, ако не и ове године“, рекао је Дуров. Почетком 2021. године, пре сукоба у Украјини, број корисника Телеграма био је 900 милиона.
Потенцијални инвеститори су већ проценили компанију на 30 милијарди долара, каже Дуров истичући да још не намерава да продаје ову платформу.
Данас је ова платформа блокирана у Кини, Ирану, Ираку и Пакистану. У једним је блокирана током протеста да би се ограничила могућност учесника у протесту да координишу своје кораке путем месинџера, а у другим због „непристојног садржаја“.
То нису једине земље у којима је ова платформа блокирана. У појединим државама узрок је било одбијање Телеграмовог тима да удаљи одређени садржај или да стави на располагање технологију дешифровања личних саопштења корисника. Безбедност корисника и одбацивање цензуре су принципијелни постулати политике ове платформе. На пример, за време пандемије COVID-19 Telegram није хтео да уклони лажне вести о коронавирусу. Павел Дуров је то овако прокоментарисао: „…ми нисмо сматрали да је наша улога да уместо наших корисника одлучујемо у шта они треба да верују. […] За 20 година управљања дискусионим платформама ја сам приметио да се теорије завере само појачавају сваки пут када модератори удаље њихов садржај. Уместо да стане у крај погрешним идејама, цензура често отежава борбу против њих. Ето због чега ће ширење истине увек бити ефикаснија стратегија од учешћа у цензури“.
У једном периоду платформа је била блокирана и у Русији, али је та одлука повучена 2020. године, а број руских корисника је за време блокаде удвостручен.
