Бити у смирен у ово несмирено доба када многи психолози, животни тенери или путеводитељи ( Life Couches), гуруи али и поједини православни духовници и свештеници причају о смирењу а сами смирења немају, изгледа као немогућа мисија.
Начин схватања и доживљавања смирења између Православне Цркве и осталих религиозних и друштвених наука у потпуности се разликује. Бити смирен по учењу савремених друштвених наука подразумева унутрашњу стабилност захваљујући контроли својих осећаја путем разних психолошких или религијских метода као јога у будизму и хиндуизму.
Ако би гледали смирење само на основу наших људских способности, без обзира да ли су интелектуалне или физичке вештине и њиховог манифествовања у нашем свакодневном животу убрзо би се уверили да без духовног садржаја не постоји.
„Смирење“ по тумачењу друштвених наука и религија врло често има негативну конотацију. Бити смирен најчешће се подразумева неко ко је неспособан и понижен, није продоран и ефикасан на животним пољима пуним савремених изазова. Неко ко не може да се афирмише у савремене друштвене токове и као такав не може да утиче креативно на људе и читав друштвени систем. Појам смирења био је потпуно непознат у старим цивилизацијама као и у религијским системима а данас се потпуно подништава.
Поставља се питање, пре свега зашто би било ко био смирен пред било којим другим човеком, а поготово данас у 21 веку ? Сви људи на основу „Универзалне Декларације о Људским правима Уједињених Нација “ имају иста људска права без обзира на степен образовања или из кога народа потичу , или којој религији припадају или на којој се функцији у друштву или религијским заједницама налазе. Стога зашто бити смирен?
Савремена медицина сврстава смирење у област психологије и психијатрије док Православна Црква у област духовности. Медицина покушава кроз своје гране психијатрије и психологије да “ смири“ неуротична стања људске личности путем савета и лекова . С обзиром да савремена медицина негира и одбацује учење Православне Цркве тешко је успоставити дијалог у поимању световног и духовног смирења, осим у случају ако су психијатрији и психолози Православни Хришћани.
„Смири се и хиљаде људи око тебе ће се спасти!“ – говорио је Преподобни Серафим Саровски. А како то наше смирење може спасити хињаде људе око нас и пре свега од чега да их спасе! Да ли да их спасе од беде и сиромаштва , ратова, временских непогода , зависти, љубоморе, мржње? Да видимо..
По учењу Православне Цркве бити смирен значи бити дубоко верујући човек који своје читаво биће отвара благодати Духа Светога да у њему обитава. Смирење је божанско стање у човекој души које се манифистује кроз људске мисли, речи и дела. Да, пре свега кроз мисли, јер смиреним мислима човек задобија огромну божанску силу у себи да у њему обитава мир Божији и радост Духа Светога. Тада он самим смирењем сваког човека доживљава као вечног брата и сестру а не као пакао како је говорио чувени философ Жан Пол Сатр.
А чим су нам мисле смирене да се не гордимо у срцу свом због Богом даних дарова онда су нам и речи мелем на срцу сваког човека , који ублажава сваку горчину, мржњу, завист , надменост, очајање , тугу и све што је негативно и демонско у другом човеку.
Самим тиме кад су нам мисли и речи смирене тада се не гордимо због својих успеха а нити очајавамо због својих неуспеха као што рече наша народна пословица: “ У добру се не узнеси а у невољи се не понизи „! Смирен човек је уравнотежена личност, који непрестано иште од Бога помоћи бивајући попут Праведног Јова увек Богу захвалан за све говорећи “ Господ да , Господ узе, нека је благословено име Господње!“
Смирени људи кроз историју били су верне слуге Господње почевши од Старозаветних Пророка и Праведника, па преко Светих Апостола, Мученика, Васељенских Отаца па до Преподобних Отаца и Мајки који заволеше више Христово смирење него славу и част овог света које нуди лажно смирење и мир без Бога.
Смирен човек сваког прихвата и никога не одбацује , спреман је да саслуша свакога па чак и оне чија су питања провокативна и недобронамерна и никада не одговара са надменошћу :“ Како смеш да питаш тако нешто!.“ За смиреног човека не постоји “ табу тема“ нити “ кодекс забрањених питања „. Он у својој смирености Богом даној сваком па и оном који га провоцира, вређа или клевеће бива мелем на душу а не горак пелен лажне праведности или истинољубља. А такав је у наше доба био Свети Нектарије Егински.
Смирен човек не брани Бога и Цркву надменошћу нити грубим речима него молитвеном љубављу према онима који га вређају попут Господа нашег Исуса Христа разапетог на крсту: “ Оче, опрости им , јер не знају шта раде!“ На директне и индиректне ударце како на Цркву тако и на њега самог смирен човек не одговара мржњом него смирењем ,трпљењем и благим речима , јер зна да само молитва за њих може да ублажи њихова срца задојена мржњом и да се покају.
Драга браћо и сестре, бити смирен у ова несмирена времена , значи ићи путем Христовим јер само тако ћемо бити узрок спасења хиљадама људи око нас , и оних који нас воле и оних који нас мрзе. Пут Христовог смирења превазилази све дипломатске односе и куртозна понашања зарад личних интереса јер у сваком човеку види лик Христов и тиме узрок вечне радости и спасења. А спасења и Раја без ближњег нема јер смирење нам подари Господ наш Исус Христос преко Крста да би се и ми непрестано жртвовали једни за друге.
Архимандрит Евсевије Меанџија
