Сваки сусрет са професором Слободаном Владушићем налик је разбијању оптичке варке коју савремени свет неуморно гради око нас. Његове мисли, попут хируршког скалпела, продиру кроз слојеве обмане и увек лагодне самообмане, разоткривајући суштину стварности у којој живимо. У времену дезоријентације, када је индивидуална егзистенција подређена механизмима глобалног Мегалополиса, Владушић успева да препозна упоришне тачке српске интелектуалне мисли и синтетише их са највреднијим достигнућима светске књижевности. У тој симбиози, у раскошном ткању прошлости и садашњости, крије се одговор на питање како опстати, а али не као „срећан“ роб, него бити аутентичан, али и доследан како себи тако и културном опусу којем припадамо.
Јер, Мегалополис је неумољив. Он производи људе-реплике, обликује их у клишеизиране обрасце који служе његовој функцији – производњи, потрошњи и забораву. Од појединца тражи да се одрекне својих духовних темеља, да истину сакрије и од себе и од других, јер је истина опомињућа и непријатна, као највећи опијат нуди му увек недостижну срећу. Истину је лакше заменити угодним привидима, модерним мантрама, фразама које се изговарају без суштинског разумевања. Али, како Владушић истиче, живот није репродукција фраза, већ остварење једног идеала. Тај идеал, као у хришћанском погледу на човека, не почива у маси која није заједница, већ у вредности појединца – непроцењивој, јединственој, духовној.
На том трагу, Косовски завет није само историјска реминисценција, већ оријентациони принцип егзистенције. Он је сведочанство о животу усмереном ка нечему вишем, ономе што превазилази оквире пролазног и смртног. У свету где је све потрошно, Косовски завет представља отпор култури заборава и привида. Он је ослонац у времену када све постаје форма без суштине, реч без тежине.
Професор Владушић је ретка појава у савременом интелектуалном простору. Он не поставља питања да би тек изазвао расправу, већ да би понудио одговоре – јасне, дубоке, засноване на традицији и знању. У тренутку када је лакше не преиспитивати принципе друштва, он се одупире том току, показујући да постоји алтернатива, да постоји други начин мишљења и другачији путм и то пут наших славних и слободарских предака. Његова реч нуди спас од робовања Мегалополису, она ослобађа и усмерава. Јер, у свету који утапа човека у масу, право питање није како преживети, већ како остати свој. Велики писац нашег времена у студију Компаса објашњава децидно. Даје одговор, онима који трагају и изводи из робовања Мегалополиса, давајући другачију перспективу живота, света и размишљања. Слободан Владушић, није само човек који поставља питања, него човек који даје одговоре у савременом свету, површности када све постаје фраза и суштина без форме. Ова емисија нуди другачију и јаснију перспективу познања света, себе и себе у свету.
Погледајте целу емисију Компас са професором Слободаном Владушићем:
