Славиша Павловић је један од оних савремених српских писаца који са лакоћом спаја различите књижевне жанрове и историјске теме са модерним изазовима уметности и новинарства. Рођен 5. фебруара 1982. у Љубовији, овај плодни писац, сценариста и новинар оставио је дубок траг у српској култури последњих деценија. Његова богата библиографија укључује дела која се крећу од историјских романа и поезије до документарних књига и сценарија за телевизијске серије, а свака од њих одражава дубоку посвећеност очувању српске традиције и историје.
Павловић је посебно познат по својим романима који оживљавају историјске личности и догађаје, као што је „Аписов апостол“ (2016), где кроз динамичну прозу истражује живот и дела истакнутих фигура попут Воје Танкосића, Милана Ракића и Мустафе Голубића. Његово историјско интересовање дубље се одразило у „Ратницима Црне руке“ (2017), који документују један од најтајанственијих и најважнијих покрета у српској историји. Снажан утисак оставља и његов последњи роман „Химерина крв“ (2020), где је Павловић кроз фикцију истражио живот песника Јована Дучића.
Његова нова збирка прича „Осветници и клеветници“ (2024) доноси шест прича у којима се кроз фиктивне ликове и догађаје провлачи дубока морална дилема – да ли је освета наше историјско наслеђе или је време за опрост. Ова збирка, између осталих, истиче хероје попут Благоја Јововића, човека који је извршио атентат на Анту Павелића, отварајући питање освете као врсте правде у тешким историјским тренуцима.
Као сценариста, Павловић је такође веома успешан. Радио је на серији „Феликс“ по мотивима романа Владимира Кецмановића, као и на серији „У клинчу“, емитованој на Радио-телевизији Србије. Упркос таласима баналности и кликбејта који обележавају модерно доба, Павловић остаје посвећен идеалу квалитетног и одговорног приповедања, што и сам истиче као велики изазов данашњег времена.
Павловићев публицистички рад није ништа мање занимљив. Као новинар, био је главни уредник месечника „Рестарт“, писао за „Српски глас“ у Аустралији, као и за француску мрежу „Волтер“ и руски магазин „Југослово“. Његово учешће на Међународној конференцији младих новинара Европе и Азије у Јалти и Севастопољу 2015. године показује његову посвећеност глобалним темама и сарадњи на ширем, европском и азијском нивоу.
У овој емисије „Компас“, Славиша Павловић је говорио о својој дугогодишњој фасцинацији Војом Танкосићем. „Мислим да сам се ја протеклих десет, петнаест година саживео са њим“, изјавио је Павловић, објашњавајући како је проучавао све што је доступно о овом легендарном српском војводи – од докумената до митова који су га окруживали. Он сматра да је Танкосић много више од историјске фигуре – он је филмски лик, човек чији су идеали и храброст оставили неизбрисив траг.
Током разговора, Павловић је разматрао и питања која дубоко дотичу национални идентитет. Славиша сматра да су битке које Срби воде у рату често величанствене, али да у миру често поништавамо те жртве, што ствара осећај историјског губитка.
Када говори о ликовима попут Благоја Јововића или Воје Танкосића, ови хероји су за њега оличење храбрости и моралне дилеме која и данас прати српско друштво.
За свој допринос очувању српске традиције и културе, Павловић је 2022. године одликован Крстом вожда Ђорђа Стратимировића, што представља посебно признање за његов рад. Он је, без сумње, један од најважнијих савремених српских писаца који својим делима трајно обележава и чува националну историју и идентитет, уз дубоку свест о изазовима које носи савременост.
Погледајте нашу емисију са Славишом Павловићем:
