Почетна » Компас » Славиша Чуровић — Бокс је парадигма живота

Славиша Чуровић је глумац, боксерски коментатор и водитељ

Славиша Чуровић — Бокс је парадигма живота

Славиша Чуровић је српски глумац, боксерски коментатор и водитељ. Рођен је 1977. године у Бијелом Пољу, а своје детињство и младост је провео у Подгорици. Завршио је Факултет драмских уметности на Цетињу, у класи професора Миње Дедића. Славиша је супруг и отац, у браку је са глумицом Тијаном Чуровић из кога имају ћерку Тају.

Познат је по улогама у серијама „Бела Лађа“, „Убице мога оца“, „Црвени месец“, филму „Руски конзул“, али и по многим позоришним улогама у комадима: „Горски вијенац“, „Лажни цар Шћепан мали“, „Бановић Страхиња“, „Буре барута“, и лику Марка Миљанова који је пример чојства и јунаштва.

Прва Чуровићева љубав је спорт

Међутим, иако се одлучио за глуму, прва Славишина љубав је спорт, прво кошарка а затим и бокс. Играо је у омладинским категоријама КК Будућност из Подгорице, али је нажалост након тешке болести морао да прекине са тренинзима.

Бокс је заволео још од дечачких дана, Славишин отац је био боксер и у спартанском духу је васпитао Славишу и његовог брата Славка. За њега бокс представља парадигму живота и борбу која се ван конопаца ринга наставља на ону много већу, животну борбу.

Бокс је парадигма живота

Истиче да му је бокс донео много истинских пријатељстава, спознају живота и то да карактерно очврсне, како он каже: „Када паднеш, да знаш да мораш устати.“

Тако је и завршавао преносе боксерских мечева: „Када паднете морате устати, када победите не можете се гордити што сте победили оног другога, некада треба и чекати, ја то најбоље знам.“

На питање колико се спартанског духа се одржало у модерном боксу, глумац је рекао кратко и јасно: „Све што је шоу бизнис не може бити спартанско.“

Његове велике две животне борбе су борба за очување брака и борба за очување српског идентитета у Црној Гори.

Борба за очување брака

Чуровић истиче да сви ми грешимо, али једино човек који је свестан грешке може да је исправи. Нове генерације су васпитане да не поштују ауторитете, да никога не трпе, да је често материјално оно што што је битно, да је битна само спољна моћ показивања.

Отуда долази до тога да нема жртве за другога, све је инстант, бракови су инстант, парови се олако разводе, што је јако велики проблем у нашем друштву.

Не ради ништа по кући, па и не радим, шта ћемо сад. Ал’ урадим толико много других ствари, ја то двориште држим да блиста. Радим све исто што и моја супруга, само она ради унутра, ја радим напољу. Наравно да ћу припомоћи кад није ту.

И онда се ми чапкамо за то. Ако је мерило брака је л’ ће неко узети усисивач ил’ ће знати заменити сијалицу, онда га нема. Мерило је да л’ ти тог човека поштујеш и да л’ си спреман ако си погрешио да се покајеш.“ – нагласио је Славиша Чуровић.

Литература и наука су кључ за помирење нашег народа у Црној Гори

Борба за слободу Српске Спарте током читаве историје нашег народа била је неумољива и крвава, а тако је и данас. Ипак, Чуровић сматра да су наука и литература кључ за помирење нашег народа у Црној Гори. Борбу за очување српског идентитета у Црној Гори, Славиша је феноменално сумирао у једној реченици, а она гласи:

„Јер је и Његош највећи писац српски, а исто тако и Десанка Максимовић, исто тако и Јова Јовановић Змај, то мора бити двосмерно, у овом случају и тросмерно јер и Босна је ту. Босна и Херцеговина, односно Република Српска. Тросмерно, не можемо опстати другачије. Ко то негира, ко мисли да може без тога, тај се дебело вара.“

Несумњиво је да је Његош квалитет, да су он и Свети Петар Цетињски темељ Црне Горе и да је борба за слободу Српске Спарте увек било нешто што нас је опредељивало, одређивало и чиме смо се увек поносили.

Међутим, у овој борби за очување Црне Горе и целог Балкана никако не смемо заборавити наше хероје и јунаке, нашу српску војску.

„То је она војска која није имала хране, а одбранила је Мојковац, Црногорска, а овамо Српска. То је она војска која је ослободила читав Балкан. То је она војска која је имала Мишића, Бојовића, Путника, Степу Степановића, Сердара Јанка Вукотића. То су громаде наше. И која је имала слободу.“ – рекао је Чуровић.

Надовезујући се на ове речи, осврнуо се и на проблеме у нашој кинематографији а то је пре свега да нам у филмској индустрији недостају патриотски филмови и серије као што то раде неке друге земље које имају много „сиромашнију“ историју од наше али знају да је екранизују на прави начин и тако привуку публику.

Ако желити да сазнате на који начин чекати праву шансу у животу, ко је и зашто креирао поделе у Црној Гори, како очувати породицу поред свих бура и недаћа, где се налази кључ помирења међу браћом у Црној Гори, зашто се данас не цени бриткост и говорење истине у лице и који су следећи пројекти на којима Славиша ради, погледајте нову емисију подкаста Компас:

 

 

 

 

 

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.