Неповољна геополитичка ситуација у свету и претње од избијања нуклеарног рата, незаустављиве климатске промене које односе све више живота, пандемија птичијег грипа и застрашујуће предикције услед развоја вештачке интелигенције, навели су стручњаке „Билтена атомских научника“, реномираног специјалистичког часописа, да казаљке на „Сату судњег дана“ помере секунд ближе поноћи, која симболизује крај човечанства.
„Померили смо сат ближе поноћи јер не видимо довољан позитиван напредак у погледу глобалних изазова са којима се суочавамо“, објаснио је Данијел Холц, члан одбора и физичар са Универзитета у Чикагу. „Постављање „Сата судњег дана“ на 89 секунди до поноћи је упозорење свим светским лидерима“, додао је стручњак, наглашавајући да ће, уколико се ситуација не побољша, уништење човечанства бити сасвим извесно.
„Сат судњег дана“ установио је „Билтен атомских научника“, основан убрзо након Другог светског рата, како би упозоравао човечанство на опасност од избијања нуклеарног конфликта. За 78 година свог постојања, он никада није био ближи поноћи. Прошле године казаљке су заустављене на 90 секунди, док је у последњих 12 месеци ескалација политичких конфликата и драматизација климатских промена условила померање сата још ближе поноћи.
Пре само једне деценије, 2015. године, казаљке „Сата судњег дана“ показивале су да је до краја човечанства остало симболичних 3 минута, да би се већ 2017. године ово време скратило на 2 и по минута. Наредне, 2018. године, остало је још 2 минута, а затим 2020. – само 100 секунди. У 2023. години стручњаци су предвидели да је до уништења остало само 90 секунди, да бисмо ове године глобалној катастрофи поноћи пришли још корак (секунд) ближе.
Може ли „Сат судњег дана“ да се врати уназад или смо осуђени на пропаст
Овај симболичан часовник који показује колико је свет близу глобалне катастрофе може се кретати како унапред (ка поноћи, односно потпуном истребљењу човечанства), тако и уназад. Међутим, да би стручњаци померили казаљке даље од поноћи, потребно је да се драстично смање ризици који могу довести по (само)уништења. Некада се казаљке ни не померају, већ остају на својим позицијама, што значи да није дошло ни до побољшања, ни до погоршања ситуације у свету.
Од почетка мерења времена на „Сату судњег дана“ па све до данас, казаљке су најдаље од поноћи биле 1991. године, након завршетка Хладног рата – на сату је тада било 17 минута до поноћи. Хоће ли се оне поново вратити уназад, на вредности које нису толико застрашујуће, преостаје да видимо, али стручњаци (макар у овом тренутку) нису много оптимистични по том питању. Неславни рекорд од 89 секунди до поноћи је алармантан и забрињавајућ, преноси запажања експерата Дејли Мејл.
