Највећи мађарски песник и национални првак Шандор Петефи, који је погинуо 31. јула 1849. године, рођен је као Александар Петровић, од оца Србина Стевана Петровића и мајке Словакиње Марије Хрузове. Његово име и споменици налазе се данас на сваком ћошку у Мађарској, а он се слави као највећа мађарска национална личност.
Порекло и породица
Отац Петефија, Стеван Петровић, био је имућни месар и познат занатлија, угледан у том делу Мађарске. Породица је у почетку живела у месту Кишкереш на Дунаву, а касније се преселила у оближњу Феређхазу, где су стекли значајан иметак. Мајка му је била Словакиња, али је Александар одрастао у породици у којој се очувала свест о српском пореклу.
Рођење и крштење
Александар Петровић рођен је 1. јануара 1823. године у Кишкерешу, 130 километара јужно од Будимпеште. У изводу из књиге рођених, име му је уписано на латинском језику као „Alexánder Petrovics“, што је било уобичајено у Евангеличкој протестантској цркви, којој је припадала његова мајка. У том месту није било православне цркве, па је због тога крштен у словачкој протестантској богомољи.
Српска породица Петровић из Баје
Породица Петровић из Баје, од које је потекао Петефи, доселила се крајем 18. века у Кишкереш. У овом месту је до 1809. године живео и његов рођак Арон Петровић, трговац Србин из Баје, чији је син Димитрије Петровић (рођ. 1799) постао први српски академски вајар. Димитрије никада није променио своју српску националност, што показује да су корени ове породице дубоко српски.
Усвајање мађарског псеудонима
Млади Александар је 1843. године почео да користи уметничко име Шандор Петефи, под којим је објављивао сва своја дела све до смрти.
То име ће постати једно од најслављенијих у мађарској књижевности.
Спор око националности
Иако већина Мађара и данас сматра да је Петефи био Словак, енциклопедијски подаци и историјске чињенице недвосмислено говоре да је по оцу био Србин.
Поједини мађарски публицисти и интелектуалци признају његово српско порекло.
Мађарски професор Миклош Барти је 1899. године, на великој свечаности поводом 50 година од Петефијеве смрти, одржаној код Шегешвара у Ердељу, јасно рекао да је песник „био српског рода“. На том месту, где је Петефи последњи пут виђен, подигнут је достојан споменик. Барти је тада изјавио:
„Будите поздрављени пријатељи Срби, који сте нам две звезде истакли на мађарском небу — Дамјанића и Петефија.“
Ову реченицу пренели су сви водећи мађарски листови, укључујући и званични Мађарорсзаг, број 210/1899.
Ко је био Јован Дамјанић?
Јован Дамјанић, кога је Барти поменуо у истој реченици са Петефијем, био је рођени и крштени православни Србин са Баније, који је постао генерал мађарске револуционарне војске 1848. године. Он је у српској историји остао запамћен као национални отпадник, јер је, под утицајем супруге Емилије – Милке Чарнојевић, српкиње и мађароманке, прешао на страну Мађара и ратовао против Срба у Бачкој, Барањи и Банату.
Шандор Петефи се сматра најталентованијим мађарским лирским песником у историји. Његова поезија оставила је дубок траг и у српској књижевности, утицала је на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја, који су га ценили и следили у стилу и тематици.
Смрт или нестанак?
Петефи је највероватније погинуо у бици код Шегешвара 1849. године, када је руска војска стигла у помоћ Аустрији да угуши мађарску револуцију.
Ипак, исправније је рећи да му се ту губи сваки траг, јер његово тело никада није званично пронађено.
Срби су у више наврата поразили мађарску револуционарну војску. Посебно је значајна победа српских Шајкаша, појачаних добровољцима из Шумадије 1849. године, под вођством војводе Стевана Петровића Книћанина, на позив патријарха Јосифа Рајачића из Сремских Карловаца. Ове победе биле су кључне у заустављању мађарског продора у српске крајеве у Војводини.
Петефијево име у модерној Мађарској
Један од најлепших мостова преко Дунава у Будимпешти данас носи Петефијево име.
Други канал мађарског јавног радија, посвећен омладини, зове се „Радио Петефи“, а од 2015. године и други програм државне телевизије, такође намењен младима, носи његово име.
