Изложба „Од сиромаха до краља ромске музике“ отворена је прошле године у Музеју џеза у Њу Орлеансу. Том изложбом дат је омаж једном посебном певачу из мале Србије. Том изложбом Шабан Бајрамовић нашао се у друштву највећих џез музичара – Луј Армстронга, Чарли Паркаре, Реј Чарлса, Џејмс Брауна… Магазин Тајм описао га је као једног од 10 највећих блуз певача на свету. И то довољно говори.
Шабан Бајрамовић рођен је 1936. године. Прву плочу објавио је са 28. Kомпоновао је више од 700 песама, снимио 20 албума и 50 синглова.
Иако га „велика сцена” није привлачила, па би често, уместо у великим дворанама, свирао за бакшиш у кафанама, светска сцена га није заобишла.
Спојио је различите утицаје, укључујћи и џез, у музику која га је учинила легендом и постала популарна, не само у Југославији већ и у свету.
На позив Индире Ганди наступао је у Индији, где проглашен за краља ромске музике. Певао је и глумио у филмовима Емира Kустурице, а постао је светски познат кад је у Холандији издат његов албум Џипси леџенд.
Преминуо је 2008. године, а у његовом родном граду, Нишу, две године касније подигнут му је споменик.
Голи оток као „животни универзитет“
Један од највећих певача Србије у школу практично није ни ишао. Своје музичко образовање је стекао и изградио на улици. Имао је деветнаест година када је због љубави побегао из војске. Као дезертер је био осуђен на три године затвора на Голом отоку. Када је на Војном суду изјавио да нико не може да га осуди онолико колико он може да издржи, казна му је била повећана на пет и по година.
Начин размишљања доста је обликовао на Голом отоку. Назвао га је својим ‘животним универзитетом’. Управо је ту за време служења казне покренуо затворски оркестар. Свиран је џез, шпанске и мексичке мелодије.
Краљ Рома
Прва његова плоча настала је 1964. године. Током живота снимио је 20 албума и око 50 синглова, док је у исто време компоновао више од 700 песама. Преко двадесет година био је на челу групе „Црна Мамба“ са којом је обишао пола света. На позив Нехруа и Индире Ганди био је у Индији, где је проглашен Краљем светске ромске музике.
„Шабан Бајрамовић, који је на Балкану познат као „краљ Рома“ био је најутицајнији музичар региона“, написао је поводом Шабанове смрти у енглеском „Гардијану“ музички критичар тог листа Герт Картрајт.
„Његово умеће могла је да достигне само његова склоност ка коцкању, тучи, дружењу и одбијању да призна било који пропис и све то је од њега створило легенду“, написао је Картрајт.
Током шездесетих и седамдесетих, Шабанов статус међу Ромима могао се упоредити са оним Џејмса Брауна међу Афроамериканцима, наводи „Гардијанов“ критичар.
„То је статус музичара који је својој заједници дао глас“, истиче.
„Његов извандредни тенор отелотворио је ромско искуство као нико други. Спојио је различите утицаије, укључујући џез или маријачи, у музику која је постала популарна не само у Југославији, већ и шире, певајући и за председника Тита и за индијску премијерку Индиру Ганди“, пише аутор.
Иако није био често на телевизијама, осамдесетих и деведесетих, Шабанова популарност и култни статус нису се смањивали. Певао је и глумио у филмовима, као што су они Емира Кустурице, а прилику за излазак на светску сцену добио је када је Драги Шестић продуцирао његов албум „Џипси леџенд“ почетком 21. века за холандску кућу. Шабан је тада постао познат широм света, али није отишао на европску турнеју јер је одабрао да пева по гастарбајтерским ресторанима у Немачкој.
„Живот ме инспирише да пишем песме. Живот је моја инспирација јер сам велики уживалац живота“, рекао је Бајрамовић за Картрајтову књигу о ромским музичарима.
Од Ниша до Њу Орлеанса
Бајрамовићева популарност и слава не јењавању ни данас широм Балкана, бришући границе, а он је наступао са бендовима из Србије, БиХ, Хрватске…
Међу најзаслужнијим за изложбу о Шабану Бајрамовићу у америчком музеју је фестивал „Нишвил“ из Шабановог родног града, а директор тог фестивала Иван Благојевић у свом блогу наводи да је Шабан Бајрамовић џез почео да пева на Нишвилу давне 1997. године, када су га пратили познати бугарски пијаниста Васил Пармаков, као и Миша Блам на контрабасу.
“Тих година Нишвил фестивал нису помагали ни град Ниш ни република, па сам га финансирао сам – углавном откупом и извозом 900 тона пужева: Од Суботице до Бујановца у Србији и од Плевена до Русе у Бугарској. У хладњаче које сам закупљивао стизали су бројни сакупљачи, углавном припадници ромске националне мањине. Пристизали су претовареним возилима после сваке кише, истоваривали гајбе препуњене пужевима и певушили Шабанову песму „Питао сам малог пужа”. Шабанове песме су певали и бугарски откупљивачи дуж Дунава, али и жене које су у хладњачама ручно вадиле месо пужева из кућица, а ја сам размишљао о серији Шабанових концерта у Бугарској. Узгред, Шабан ми никада није запамтио име, већ је о мени у интервјуима стално причао као о ‘оном који ради онај фестивал’”, истиче Благојевић.
