Стручњаци Института за истраживање свемира Руске академије наука помажу Државном историјском музеју да дешифрује древни глагољски рукопис. Институт је прецизирао да је седам листова из овог рукописа уткано као уметак са новим садржајем у српски рукопис из 14. века. Очекује се да ће његово потпуно ишчитавање постати светски догађај.
Коришћење савремених технологија
Истраживање јединствених рукописа из фонда Историјског музеја спроводи се помоћу мултиспектралних снимака и оригиналних алгоритама за обраду информација које је развио тим научника из Института за свемирска истраживања РАН.
Рукопис ће бити фотографисан помоћу специјалних камера у различитим дијапазонима – од ултравиолетног до инфрацрвеног.
Овом методом могуће је разликовати раније слојеве текста од каснијих, чиме се расветљавају услови у којима је глагољски рукопис настао. Ове камере се иначе користе за изучавање свемира, али су се показале веома корисним и у анализи старих докумената.
Познато је да мултиспектрално снимање и напредни алгоритми за обраду слика могу бити веома корисни у анализи и очувању старих рукописа. Ове технологије омогућавају истраживачима да открију скривене или оштећене слојеве текста, што доприноси бољем разумевању историјских докумената.
Порекло и садржај рукописа
Институт је прецизирао да је седам листова из древног глагољског рукописа било уметнуто у српски рукопис из 14. века. Старији текст, написан глагољицом, највероватније је настао у 10–11. веку у Бугарској и садржи Божићни канон.
Историјски значај открића
Будући да је сачувано свега мање од двадесетак ранословенских глагољских споменика, његово потпуно ишчитавање представља значајан историјски тренутак који ће имати одјек у научном свету.
