У студији објављеној у журналу Science подаци са три места на којима је бушења спровео ровер Кјуриосити открили су присуство сидерита, минерал гвожђе карбоната, у сумпором богатом стеновитом слоју планине Шарп у кратеру Гејл, саопштила је НАСА.
„Откриће велике количине сидерита у кратеру Гејл представља и изненађење и значајан корак напред у разумевању геолошке и атмосферске еволуције Марс“, рекао је Бенџамин Тутоло, професор Универзитета у Калгарију и главни аутор студије.
Како би проучавао хемијски и минерални састав Црвене планете ровер Кјуриосити буши рупе дубоке од 3 до 4 центиметра, а онда прикупљени материјал убаци у инструмент CheMin који га анализира.
Те податке обрађују и анализирају научници у Свемирском центру Џонсон у Хјустону.
„Бушење кроз слојевиту површину Марса је као листање историјске књиге. Само неколико центиметара доле даје довољно идеја о минералима који су се формирали близу површине пре 3,5 милијарди година“, рекао је Томас Бристоу, научник у НАСА и коаутор студије.
NASA’s Curiosity Rover May Have Solved Mars’ Missing Carbonate Mystery
astrobiology.com/2025/04/nasa… #astrobiology #Mars #astrogeology #biosignature— Astrobiology (@astrobiology.bsky.social) April 17, 2025 at 9:05 PM
Откриће минерала карбоната у стенама испод површине сугерише да је карбонат прекривен другим минералима за инфрацрвене сателитске анализе. Ако у другим сумпором богатим слојевима Марса има карбоната, количина ускладиштеног угаљ-диоксида била би део оне која је била потребна да древна атмосфера створи услове да буде довољно топло за постојање воде у течном стању. Остатак је можда скривен у другим наслагама које су временом изгубљене, наглашава НАСА, преноси Телеграф.рс.
Ровер Кјуриосити лансиран је са Земље 26. новембра 2011, а слетео је на Марс 6. августа 2012.
Првобитна мисија требало је да траје само 2 године, али је затим настављена и он испитује Црвену планету више од 12 година доносећи најневероватнија открића и најневероватније слике „четвртог камена од Сунца“.
