Тачка је стављена, али је можда било само полувреме.
После вишенедељних еколошких протеста, власти су у Србији 2022. године стопирале пројекат „Јадар“ британско-аустралијске компаније Рио Тинто, али је корпорација недавно објавила нацрт студије утицаја на животну средину уколико би се извео.
Око отварања рудника и ископавања литијума у Јадру код Лознице, на западу земље, поново се ломе копља.
Еколошки активисти и мештани најављују протесте, а председник Србије Александар Вучић каже да је отварање рудника „могуће 2028. године, али да копање неће почети без гаранција Немаца“, који су заинтересовани за производњу литијумских батерија за аутомобилску индустрију.
„Док нам Немци не буду гарантовали да ће реке и планине бити чисте и да ће одлагање за депонију бити у складу са највишим европским стандардима, нећемо ни да покушавамо, ни да почињемо“, рекао је Вучић.
Само што су завршени локални избори у Србији, објављен је документ компаније Рио Тинто на хиљаду страна, како би „зауставили дезинформације о овом пројекту“, кажу за ББЦ на српском,.
Студија је показала да пројекат може да буде реализован „у складу са највишим домаћим и међународним стандардима заштите животне средине“, тврде из Рио Тинта у писаном одговору.
Међутим, стручњаци су подељени – једни кажу да нема безбедног начина за ископавање литијума, други, који су учествовали у изради студије Рио Тинта, говоре да је то могуће.
Нема о чему да се расправља
Владица Цветковић, професор Рударско-геолошког факултета и члан Српске академије наука и уметности, позивао је у септембру 2023. на „праву и аргументовану јавна расправа“ да ли Србији треба рудник литијума код Лознице.
Готово годину дана касније, оцењује да је још мања спремност за дијалог оних који се од почетка противе пројекту и његових заступника.
„Не видим да ће обнављање дијалога бити лако изводљиво чак и у некој наредној демократској власти.
„Али оно у шта сам прилично сигуран јесте да ће се свака будућа власт у Србији, била тотално демократска или још корумпиранија од ове, трудити да дође до експлоатације литијума“, наводи Цветковић у писаном одговору за ББЦ на српском.
Објављена студија не треба да буде предмет расправе, јер је интерна ствар компаније, каже Драгана Ђорђевић, професорка са Института за хемију, технологију и металургију, за ББЦ на српском.
„Она мора да се ослони на просторни план посебне намене, који је укинут, на пројекат који је такође стопиран, а треба да јој претходи и идејно решење које компанија нема, дакле, то није никаква студија.
„Ни сама компанија, како су навели, не гарантује нити сноси одговорност за истинитост или неистинитост објављених података“, каже Ђорђевић.
Недостаје и документ који треба да „обједини све три јединице: рудник, постројење за прераду руде и депоније, зато што је њихово заједничко дејство на околину веће од појединачног“, каже.
Према Закону о процени утицаја на животну средину, Рио Тинто је стратешку процену требало да достави са другом документацијом да би могао да изгради рудник – али није.
У фебруару 2022. године, недељник Време пише да је компанија израдила студију, али је није предала Министарству за животну средину, јер је влада у међувремену обуставила пројекат.
Вишеструке последице по животну средину
Еколошки активисти, али и стручњаци, од почетка се противе овом пројекту, сматрајући га неповратно штетним за животну средину.
Драгана Ђорђевић оцењује да ће се копањем литијума трајно уништити квалитетно пољопривредно земљиште, загадити ваздух токсичном прашином и концентрованим сумпорним и хлороводоничним киселинама.
Токсичне рудничке воде, са високом концентрацијом бора и других штетних материја, излазиле би под притиском на површину земље, загађујући подземне воде реке Дрине, резервоара најквалитетнијих вода у западној Србији, упозорава она.
Створиће се и токсичне отпадне воде, али и десетине милиона тона опасног отпадног материјала, који би био, каже, хемијска темпирана бомба.
„Рударење којим се одбацује опасни отпад у природу где остаје у виду јаловине не може да се сматра еколошким“, сматра Ђорђевић.
Група аутора каже да неће бити последица
Али аутори студије за компанију говоре другачије.
За изградњу рудника и експлоатације јадарита била би коришћена најсавременија опрема, како би се искористила што већа количина тог минерала из лежишта, а истовремено смањила количина отпада и заштитила животна средина, каже Никола Лалић са Рударско-геолошког факултета.
„Отпад из подземног дела рудника би се одлагао на посебно пројектовано место у непосредној близини транспортних путева и главних рударско-инфраструктурних објеката, заштићено непропусном заштитном фолијом“, објашњава Лалић, један од учесника студије, за ББЦ на српском.
Предвиђени су и одводни слојеви, ободни канал за прихватање атмосферских и процедних вода са одлагалишта, које би се потом одводиле до базена, а одатле ка постројењу за пречишћавање вода, објашњава.
Ризика или потенцијалних инцидената ће бити као и код сваког индустријског постројења, али је у нацрту све пописано, а решења предложена, каже Александар Јововић, још један од аутора студије.
„Шта год да изградите, школу, болницу, утицаћете на животну средину.
„Неспорно је да ће се променити биодивирзитет на тих 200 хектара где је планиран пројекат, али сви резултати показују да ће утицај бити готово занемарљив“, каже аутор.
Студија је само један од докумената потребан за добијање дозволе за даљи наставак пројекта, што не значи да ће и бити прихваћен, указује.
„Верујем да власт жели да га покрене, или бар тако делује, да ли ће до тога доћи, видећемо, јер све предуго траје, а питање је и колико је компанија спремна да седи скрштених руку, пошто су трошкови велики.
„Ми не бранимо пројекат, ми смо само урадили приказ на основу вишегодишњег истраживања, али не учествујемо нити одлучујемо о томе да ли ће доћи до његовог отварања“, каже он.
‘Велика грешка’
Готово годину дана пошто је пројекат заустављен, генерални директор Рио Тинта Јакоб Стошхолм изјавио је да та рударска компанија није одустала од „Јадра“.
„Реалност је да је то невероватан ресурс. То треба свету, потребно је Србији.
„Морамо да смислимо како да то урадимо. Једино што бих данас рекао је да нисмо одустали“, рекао је Стошхолм.
После одлуке владе о стопирању пројекта, Вучић је у више наврата говорио да је то била велика грешка и „да је Србија уништена јер сам слушао глупости и бесмислице око литијума“.
„Рудник у Јадру би могао да испоручује 58.000 тона литијума годишње, што је 17 одсто производње електричних возила у Европи, односно 1,1 милион комада“, изјавио је председник Србије.
Уколико пројекат буде спроведен, могао би да обезбеди 90 одсто тренутних потреба Европе за литијумом и помогне да компанија Рио Тинто постане водећи произвођач литијума, преноси агенција Ројтерс.
Против компаније и широм света
Британско-аустралијски гигант, који послује готово век и по, није се само у Србији сусрео са протестима мештана и активиста.
У септембру 2021, компанија је оптужена да је испуштањем отровних материја загадила реке на Папуа Новој Гвинеји. Против отварања површинских копова литијума, протестовали су и земљорадници на северу Португала.
Цео случај је приморао и премијера земље Антониа Кошту да поднесе оставку после истраге о наводној корупцији у вези са концесијама додељеним за руднике литијума.
„Пројекат Јадар у Србији се углавном критикује на основу других литијумских пројеката (у свету) који са њим у техничком, а ни у било ком другом погледу нису упоредиви“, кажу из корпорације.
