Загревање планете мора да се заустави пре него што достигне тачку после које нема повратка, рекао је пре више од пет година генерални секретар УН Антонио Гутереш и упозорио да та тачка више није далеко на хоризонту.
Та реченица и даље је актуелна, али последњих година потреба за акцијом која ће обезбедити ,,зелену транзицију” постаје све очигледнија. Да морају да се зауставе све израженије климатске промене слажу се и наука и глобално становништво, а пут води ка новим технологијама које ће избацити из употребе фосилна горива, главне емитере угљен диоксида (CО2) одговорног за раст температуре.
Траже се сировине које ће заменити употребу угља, нафте и делимично гаса
Траже се сировине које ће заменити употребу угља, нафте и делимично гаса, иде се на производњу енергије из обновљивих извора, Сунца, воде и ветра. Обухваћен је и транспорт као један од већих емитера CО2, место се прави за електрична возила али се проучавају и друге опције које могу да произведу енергију без угљеничног отиска.
Нови извори енергије у индустрију уводе другачије минерале и метале, оне који се до сада нису у великој мери експлоатисали, а више од 30 их је доспело на листу критичних сировина, коју су саставили Европљани и Американци.
За којим материјалима ће бити велика глобална потражња?
Паралелно са плановима за гашење угљенокопа и затварање нафтних поља, у свету се припрема отварање више од 300 рудника нових, критичних минерала. Само у Европи стотинак пројеката везаних за експлоатацију стратешких сировина добило је статус стратешких или је у процедури да га стекне што ће омогућити значајну државну подршку.
Процењује се да ће глобална тражња за тим материјалима до 2030. године бити удвостручена а до 2040. године чак четири пута већа него данас. При том, потребе не расту уједначено за све, па ће потражња за литијумом, који се користи за производњу батерија, односно складиштење енергије, до краја ове деценије бити 11 пута већа, до средине овог века чак 57 пута.
Главна тема у рударском сектору је одржива експлоатација
Главна тема у рударском сектору последњих година је одржива експлоатација, а под притиском еколошких стандарда убрзано се развијају нове технологије. Истраживачи тврде да се никада није радило брже на проналажењу безбеднијих метода експлоатације и прераде руда потребних за зелену агенду. Динамично је и у сектору геостратегија и економије.
Све се врти око чињенице да се више од 70% чак и до 80% експлоатације сада критичних минерала одвија у свега две или три земље. Док су количине минерала које је остатак света куповао биле релативно скромне, то и није представљало велики проблем, али како је потражња почела драстично да расте, показале су се све мањкавости таквог стања.
Назире се трговински рат
У тешкој позицији нашла се Европа која у овом тренутку на својој територији нема довољно сировина потребних за нове технологије, а све проблематичнији постаје досадашњи увоз из далеких земаља, Русије, Кине, из Латинске Америке.
Прво је све стало због пандемије, потом је сукоб у Украјини затворио северне путеве, онда је рат на Блиском Истоку учинио ризичном руту преко Црвеног мора, док је суша готово преполовила транзит преко Панамског канала.
Светска трговина добила је озбиљан ударац, и то баш у тренутку када је тражња почела нагло да расте. Према прогнозама Светске банке, у наредних 30 година биће нам потребно толико бакра, на пример, колико је произведено током читаве историје човечанства. Код осталих материјала бројеви су још и већи.
На све то, односи Запада од кога се очекује највећи допринос зеленој агенди, са главним снабдевачима, Русијом и Кином, све су затегнутији. Неки обриси трговинског рата већ се назиру, а аналитичари кажу да ће се он водити пре свега око цена и управљања ресурсима, водом и сировинама.
У значајној предности ће бити земље ван ,,зараћених” зона које располажу тим драгоценостима, али се права економска добит и повољнији геостратешки положај крије у изградњи ланаца вредности који садрже производњу што је могуће вишег степена прераде материјала.
Шта је преломна тачкна у ланцима снабдевања?
Застој у ланцима снабдевања последњих неколико година био је преломна тачка након које је владама постало јасно да је једини сигуран и исплатив увоз критичних сировина онај који долази са локације што ближе сопственим границама. Уз то, једна од највећих земаља извозница критичних сировина до сада је била Кина, али како и сама развија вредносни ланац и масовну производњу батерија, делова и електричних аутомобила, могуће је да успори извоз.
Тако би обезбедила своје увећане потребе за критичним сировинама, али би и на тржишту створила повољнију позицију за своју робу. То је принудило европске земље да почну да стварају своју зону интереса за експлоатацију критичних сировина, али и за целе вредносне ланце који уз експлоатацију и прераду руде подразумевају и даљи процес израде финалних производа или бар полуфабриката.
На могуће проблеме у снабдевању крајем новембра прошле године указао је Оливер Ричардс, шеф одељења за критичне минерале и рударство при Департману за бизнис и трговину у Влади Уједињеног Краљевства.
Он је гостујући у Београду на ,,Look Up 3”, Трећој међународној конференцији лидера екологије и пословања ,,Зелена транзиција и пета индустријска револуција”, објаснио да је због такве ситуације на тржишту, производња критичних сировина у овом тренутку изложена економским шоковима и политичкој нестабилности.
Како до позиције кључног играча
,,Ова концентрација понуде појачава нестабилност цена, што компанијама отежава доношење инвестиционих одлука”, казао је, истичући да је то проблем са бакром, литијумом и њиховим ценама у последњих неколико година. Према његовим речима, успешност енергетске транзиције ће зависити од безбедних ланаца снабдевања критичним материјалима а у врху те лествице је потражња за литијумом, графитима и кобалтом.
Они су кључни за производњу електричних возила, соларних панела и ветротурбина. ,,Електрична возила су главни потрошачи критичних материјала, а прогнозе сугеришу значајан пораст њихове производње. Са 30 милиона колико их има сада, до 2030. број би могао да порасте до 240 милиона што је годишњи раст од 30%”, навео је.
Тежња да се прекине производња аутомобила на моторе са унутрашњим сагоревањем
Енергетска стратегија већине западних земаља предвиђа да већ за десет година престане производња аутомобила на мотор са унутрашњим сагоревањем. Уместо њих, већ неко време најизвеснија су електрична возила а проучавају се и други извори који не остављају угљенични отисак.
То ће у предстојећој деценији ,,погурати’’ тражњу за критичним сировинама, без обзира на повремене застоје у продаји тих аутомобила и још увек високу цену. На то се надовезује потенцијал обновљивих извора енергије, чији развој такође захтева стабилно складиштење, а ту су опет критични материјали од пресудног значаја.
Ричардсон каже да потражњу за критичним сировинама диктира економија и глобална безбедност. Али, додаје да они морају брже да се доведу до тржишта и то на начин који је користан за све, како би се избегле грешке из прошлости.
