Реке које се простиру милионима километара широм света загађене су антибиотицима у концентрацијама које могу подстаћи отпорност на лекове и угрозити водене врсте, показала је нова студија коју је предводио Универзитет Мекгил.
Истраживање, објављено у часопису PNAS Nexus, представља прву глобалну процену загађења река повезаног са људском употребом антибиотика.
Тим научника утврдио је да приближно 8.500 тона антибиотика — готово трећина укупне годишње потрошње — доспева у речне системе широм света, чак и након што велики део тога прође кроз системе за пречишћавање отпадних вода.
Хронично излагање антибиотицима угрожава екосистеме
„Иако количине остатака појединачних антибиотика у већини река резултирају врло малим концентрацијама, које их чине тешко детектујућим, хронично и кумулативно излагање овим супстанцама у животној средини и даље може представљати ризик по здравље људи и водене екосистеме,“ рекла је Хелоиса Ехалт Маседо, постдокторант у области географије на Универзитету Мекгил и водећи аутор студије.
Истраживачки тим је користио глобални модел потврђен подацима са скоро 900 речних локација. Утврђено је да је амоксицилин, најчешће коришћени антибиотик на свету, најсклонији да се појављује у ризичним концентрацијама, нарочито у Југоисточној Азији, где растућа употреба и ограничени системи за пречишћавање отпадних вода појачавају проблем.
Људска употреба антибиотика као главна претња
„Циљ ове студије није да упозори на употребу антибиотика — они су неопходни за глобално здравље — већ да истакне да њихова нежељена дејства могу утицати на водене екосистеме и развој отпорности на антибиотике.
То захтева стратегије ублажавања и управљања како би се избегле или смањиле последице,“ изјавио је професор глобалне хидрологије Бернхард Ленер са Одељења за географију Универзитета Мекгил, коаутор студије.
Без узимања у обзир индустријских и сточарских извора
Ови налази су посебно значајни јер студија није узимала у обзир антибиотике који потичу од животињске производње или фармацеутске индустрије — а оба извора представљају велике доприносиоце загађењу животне средине.
„Наши резултати показују да је загађење река антибиотицима који потичу искључиво од људске потрошње већ озбиљан проблем, који би се вероватно додатно погоршао када би се укључили ветеринарски и индустријски извори,“ рекао је професор инжењерства животне средине Џим Нисел, такође са Универзитета Мекгил.
„Због тога су неопходни програми за праћење и откривање антибиотика и других хемијских загађивача у воденим токовима, посебно у областима које наш модел идентификује као ризичне.“
