Да ли је на помолу трећи светски рат? 2023. годину, дефинисао је пораст међународних сукоба у свету који су резултирали ратовима у Гази, Судану, Украјини, Мјанмару, појасу Сахела, Јерменији и Азербејџану, Етиопији, на Блиском Истоку и Хаитију, као и затегнути односи између САД и Кине и неуспели дипломатски напори да се ове борбе окнчају. Ратови су у порасту од 2012. године, након периода опадања током деведесетих и почетком 2000-их. Мир је реткост на многим бојиштима, где се миротворне акције сусрећу са изазовима или потпуним неуспехом.
Тамо где су сукоби окончани, окончани су проливеном крвљу, а не политичким договорима. Mир који се успостави између две зараћене стране често је привременог карактера и не доноси трајна решења. У поређењу са деведесетим годинама, када су постигнути бројни мировни споразуми, последњих година таквих договора је мало. Недавни сукоби у Израелу и Палестини илуструју драматичан пад мировних напора и озбиљност ситуације у свету која је алармантна.
Свет се сусреће са порастом ратова због слома односа између Запада, Русије и Кине и биће тако све док велике силе нису уједињене у вези са дипломатским приступом. Чак није толики проблем у дипломатским напорима, колико у глобалној политици у којој се губи ограничење употребе силе. Настаје несигурност због улоге САД-а, њихове политичке дисфункције и непредвидивости, посебно са могућим повратком бившег председника Доналда Трампа, који би могао имати другачији приступ рату у Украјини. Регионалне силе постају све активније у ратовима, пружајући подршку борбама на терену. Поред људских губитака, постоји опасност од ширења сукоба и кршења норме ненападања. Ове опасности нису ограничене само на локалне сукобе, већ прети и опасност од ширег сукоба између великих снага.
Дакле, проблем лежи у глобалној политици.
О томе шта би се могло догодити може доста да се пише, међутим, ми ћемо вам сада у кратким цртама приказати рекапитулацију најважнијих сукоба у 2023. години.
Газа
Сукоб који траје од 1948. године, добио је ново обличје нападом Хамаса на Израел 7. октобра. Касније разорење Газе од стране Израела још више је распламтао израелско-палестински сукоб. Иако Израел тврди да се бори искључиво против Хамаса, војне операције су изазвале велики број грађанских жртава и обимно разарање.
Израелски народ подржава премијера Нетањахуа у веровању да је суживот са народом Палестине неодржив. Кампања у Гази, после октобарског напада, резултовала је масовним разарањем, преко 20.000 убијених Палестинаца и протеривањем 85% становништва Газе. Америчка безусловна подршка Израелу изазива глобалне бриге, док нејасан циљ Нетањахуа укључује задржавање контроле над Газом и елиминацију Хамаса.
Напори да се избрише Хамас су изазовни, са текућим отпором и милитантном активношћу у Гази. Нада Вашингтона у побољшање заштите грађана сусреће се с тешкоћама у густо насељеној Гази, што води хуманитарној кризи. Позиви на прекид ватре и ослобађање талаца могли би отворити пут за привремене договоре, укључујући повлачење израелских трупа и олакшање блокаде.
Постоји ризик од продужене војне окупације, с потенцијалним прелазом Палестинаца у Египат у потрази за уточиштем. Улога САД-а као саучесника у разарању Газе подрива глобалне перцепције, док перспективе мира изгледају далеке. Нетањахуов презир према улози Палестинске власти додатно продубљује дипломатске напоре. Реалност ипак указује да, уместо покретања мирног процеса, наставак рата означава крај било каквог препознатљивог политичког пута и решења проблема.
Блиски Исток
Рат између Израела и Хамаса повећава тензије на Блиском истоку, а користећи се ситуацијом Иран шири свој утицај преко савезника попут Хезболаха. Ова држава има комплексне интересе у регији, подржава оружане групе и жели очувати однос с Хезболахом. Упркос замрзавању односа с САД-ом, рат може између Ираела и Палестине може закомпликовати ситуацију и на овом подручју. Бајден не жели већи рат, али ситуација с Ираном је осетљива, зато САД улажу велике дипломатске напоре како би избегли сукобе, поготово са Хезболахом у Либану. Тензије између Израела и Хезболаха су високе, са потенцијалом за ширење сукоба. Оружане групе потпомогнуте од Ирана нападају америчке снаге у Сирији и Ираку, тако да регионални сукоби могу озбиљно дестабилизовати Блиски исток.
Судан
У априлу је избио рат у Судану између две војне фракције – званичне војске и паравојних снага брзе подршке (РСФ). Ови сукоби потичу из унутрашњих неспоразума после свргавања војног лидера Омара ал-Башира током народног устанка 2019. године.
Интересантан аспект је сарадња између лидера РСФ-а, Мохамеда Хамдана Дагала (познатог као Хемедти), и генерала војске Абдела Фатаха ал-Бурхана у свргавању Башира. Међутим, након успеха, њихов савез је постао напет, што је довело до тешких преговора о деоби власти и командној структури.
Сукоби су се интензивирали средином априла, а сукоб у главном граду Картуму означио је нови степен неизвесности. Иако је тешко утврдити ко је први пуцао, последице су биле огромне – уништење делова града и бег милиона људи. РСФ снаге, нарочито из западног дела земље, почеле су преузимање контроле, док је војска била принуђена на премештање командног центра.
Док се ситуација развијала, РСФ је наставила са бруталним нападима, посебно у региону Дарфур, што је довело до додатног хуманитарног кризног стања. Цивилно становништво је патило, а спољашњи актери, као што су Сједињене Америчке Државе и Саудијска Арабија, покушавају постићи примирје кроз преговоре.
Успут, ставови грађана Судана су различити. Део становништва је највише незадовољан влашћу, док други осуђују пљачку и насиље паравојних снага. Међународна заједница, укључујући Вашингтон и Ријад, Каиро и Абу Даби су кључни за обуздавање зараћених страна међитим, велико питање је да ли ће војска бити способна да стабилизује ситуацију и спречи РСФ да преузме потпуну контролу.
Потребна је много хитнија дипломатија. Колапс Судана могао би имати дуготрајне последице кроз деценије у регионима Сахела, Рога и Црвеног мора.
Украјина и Русија
Рат између Русије и Украјине постао је кључна геоплоитичка тема, а интензиван сукоб траје скоро две године. Украјина се суочава с тешком ситуацијом, контраофанзива је мисаона именица, а снабдевање оружјем постаје све већи проблем. Русија, са снажном економском подршком и војним напорима, верује да време иде у њену корист.
Украјини прети озбиљна опасност током зиме, с руским ударима усмереним ка искључивању грејања и изазвању хаоса у градовима. Потешкоће се јављају и у подршци Запада, с блокадом републиканских законодаваца у САД који спречавају велике пакете помоћи Украјини. У САД, где ће се избори одржати у новембру 2024. године, могући повратак Доналда Трампа у Белу кућу могао би да значи озбиљну промену политике према Украјини и Русији.
Недостатак подршке и опасности од губитка територије стварају тешку ситуацију за Кијев. Преговори са Кремљем не нуде излаз, јер нема најава компромиса с обе стране. Одржавање отворених канала са Москвом има смисла, али изазов је велик.
Мјанмар
Мјанмар је током 2023. године осетио последице војног пуча који се десио три године пре тога. Снаге отпора, које су проистекле из протеста против хунте, извеле су офанзиву у североисточном делу земље, представљајући највећу претњу власти од преузимања власти. Војска је одговорила ваздушним ударима, артиљеријским нападима и репресијом над цивилима.
Етничке оружане групе реаговале су на различите начине на пуч, неке подржавајући отпор, док су друге остале по страни. Североисточна офанзива, коју су предводиле три етничке оружане групе у савезу, променила је динамику сукоба, освојивши градове, војне положаје и пресекавши кључне трговинске путеве ка Кини. У другим деловима земље, побуњеници су такође напредовали.
Кина овде игра кључну улогу са жељом да сузбије центре за онлајн преваре, којима управљају транснационални криминалци, који су нарасли широм региона Меконга. Пекинг је незадовољан хунтом и савезницима који нису затворили те центре, па је подржао офанзиву етничких побуњеника, обећавајући затварање преварантских центара. Председник Кине Си Ђинпинг не опрашта војном преузимању власти 2021. године и не верује војном вођи Мин Аунг Хлаингу.
Хунта се суочава са изазовима и противницима, али за сада изгледа да ће опстати. Земља је суочена с хуманитарном кризом, економским колапсом и унутрашњим расељењем.
Етиопија
Етиопија је, почетком 2023., изашла из бруталног рата у регији Тиграј, али су нови изазови избили. Борбе између федералних снага и побуњеничких група у Амхара региону узрокују напетости, док Оромо побуњеници чине проблем у домаћем Абијевом региону. Економске тешкоће и не задовољство младих додатно повећавају нестабилност. Премијер Абиј Ахмед се суочава са нарушеним односима са Еритрејом, чије трупе остају у Етиопији, притом је изразио жељу за приступом мору, изазивајући напетости. Ситуација захтева решење сукоба, очување међуетничког мира и економске обнове како би се избегле озбиљне последице.
Сахел
У 2023. години, војска Нигера свргнула је реформског председника, Мохамеда Базума, што је последњи у низу пучева у Сахел региону. Нове војне власти, усмерене на борбу против насиља, привлаче критике због недостатка свежих идеја и фокуса на ратним нападима који не доносе успех. Пучеви су изазвали промене у спољним односима, укључујући повлачење француских војника и приближавање режима Русији. Власти се ослањају на војни приступ, што доводи до угрожавања грађана, а регионални конфликти, као што је окупација Кидала у Малију, додају неизвесност о будућности. Потребан је већи фокус на дијалогу и споразумима са бунтовницима како би се постигао мир у региону.
Хаити
Становници Хаитија се надају да ће одлуком УН-а да ће председник Кеније Вилијам Руто и кенијска полиција, решити проблем насилних банди које контролишу велики део земље. Од убилачког напада на председника Жовенела Моиза 2021. године, насиље од стране банди је ескалирало, изгнало хиљаде људи и изазвало хуманитарну кризу. Кенијска мисија, одобрена од стране УН, има за циљ помоћ хаићанској полицији у сузбијању банди и решавању безбедности, што ће омогућити одржавање избора. Ипак, мисија се суочава са изазовима непрестаних борби и политичким несугласицама у Хаитију, што може ометати њен успех. Мисија такође мора избегавати насиље над цивилима и јачати прикупљање информација од стране локалне полиције. Хаићанска полицијска снага мораће да затвори сопствене протоке информација који се тичу инсајдера банде у њеним редовима што је кључни фактор у овој мисији.
Јерменија и Азербејџан
Поставља се питање да ли ће након брзе офанзиве Азербејџана у Нагорно-Карабаху сукоби ескалирати или ће Азербејџан и Јерменија пронаћи пут ка мирном решењу? Преговори између ове две земље су делимично напредовали, али постоје и даље нерешена питања границе и коридора.
Азербејџан је током 2022. године заузео стратешка подручја, укључујући и дуж фронтова, блокирао Лачински коридор и у септембру заузео Нагорно-Карабах. Сукоби на граници били су смртоноснији од оних везаних за Карабах, а Азербејџан жели копнени коридор до Нахчивана, што изазива тензије с Јерменијом и Ираном.
Постигнут је споразум у децембру 2023. без посредовања трећих страна, укључујући размену ратних заробљеника и обећање нормализације односа. Ипак, нерешена питања границе и коридора остају, а постоји могућност да Азербејџан, ако преговори не успеју, покуша да притисне Јереван даљим инцијацијама или чак освајањем транзитног пута.
Иако азербејџански званичници тврде да немају територијалне претензије, постоје бојазни од могућих војних акција, посебно у контексту глобалног опадања контроле над употребом силе.
Односи између Кине и САД
САД-а и Кине, труде се да смање тензије у њиховим односима, истичући кључне тачке сукоба у Азији и Пацифику. Након састанка између председника Бајдена и председника Сија, постигнути су неки споразуми, али основни изазови и ривалитет остају непромењени.
Главни фокуси сукоба укључују трговинске рестрикције, војне маневре у Јужном Кинеском мору и питање Тајвана. Оба лидера желе да смање напетост због унутрашњих и спољних притисака, али основни проблеми остају нерешени.
Спорадични инциденти као што је инцидент са шпијунским балоном или ризик од несреће између војних летелица и бродова представљају озбиљан изазов, поготово с обзиром на повећане бројеве сличних инцидената. Такође, описује се растућа несигурност у Јужном Кинеском мору, где се кинески поморски захтеви сукобљавају са захтевима других држава, пре свега Филипина који се жале на патролирање кинеских флота на њиховим поморским територијама.
Посебан нагласак ставља се на Тајван као потенцијални фокус сукоба. Растући притисак Пекинга на Тајвану могао би изазвати напетости, посебно ако нови лидер Тајвана Вилијам Лаи буде перципиран као сепаратиста. САД су нејасне у вези с подршком Тајвану, што додатно доприноси тензијама.
У суштини, иако су постигнути неки споразуми и обећања, основни сукоби између САД-а и Кине у Азији и Пацифику остају, с потенцијалом за озбиљне инциденте и ескалацију сукоба у будућности. Ако би којим случајем дошло до ратног сукоба између Кине и Тајвана, Америка би одговорила нападом са својих најближих база у Јапану и на острву Гуам. Јапан и Аустралија би се вероватно укључили у сукоб и стали на страну Америке.Интересантно је то да би ову ситуацију вероватно искористила Индија и напала Хималајске границе на југу, а познато је да је Индија већ имала војне вежбе дуж ове границе.
Кад се склопе све коцкице, несумњиво је да би потенцијални напад Кине на Тајван врло вероватно изазвао рат светских размера и глобалну катастрофу.
