Прва стална изложба и значај јубилеја
Прва стална изложба Етнографског музеја је отворена 20. септембра 1904. године поводом стогодишњице Првог српског устанка. Директор музеја, Марко Крстић, нагласио је да код нас „нема пуно институција које славе 120 година“, те да је овај јубилеј значајан и реткост на овим просторима.
View this post on Instagram
A post shared by Etnografski muzej u Beogradu (@etnografskimuzejbeograd)
Први управник музеја је био др Сима Тројановић
За првог чувара (управника) Музеја постављен је др Сима Тројановић,
а за првог кустоса је, нешто касније, именован Никола Зега. Прве године постојања и рада Етнографског музеја биле су посвећене откупу предмета и представљању Краљевине Србије у свету.
Од оснивања Музеја до данас стручно се прикупљају и проучавају музејски предмети и етногенетски процеси, традиционална материјална култура, друштвени односи и породични живот, обичаји, веровања и народно стваралаштво.
Резултати истраживања објављују се у стручним и научним часописима и каталозима. У Етнографском музеју у Београду се организују повремене и сталне изложбе. До данас је приређено осам сталних изложби и више стотина повремених изложби у земљи и иностранству.
Осма стална изложба је постављена 2001. под називом ,,Народна култура Срба у ХIХ и ХХ веку“. Редовни програм Музеја од 1992. године чини и Међународни фестивал етнолошког филма. У Музеју се организују радионице за децу и одрасле, предавања, представљања књига и концерти.
У збрикама музеја се чува више од 120.000 музеалија
Током Другог светског рата музејски предмети су запаковани и склоњени из дотадашње зграде Музеја. После рата Музеј је пресељен у зграду Београдске берзе на Студентском тргу број 13. Данас се у збиркама Музеја чува више од 120.000 музеалија међу којима је око 50.000 етнографских предмета.
Проучавају се обележја српске културе, али и обележја других етничких заједница које живе у суседству. Осим прикупљања експоната, од шездесетих година ХХ века, као сталан вид рада у Музеју, уводи се тимско истраживање етнографских области североисточне и западне Србије.
Главни догађаји током прославе
Главни дан прославе биће 20. септембар, када ће наступати ансамбл „Коло“ и хор „Лола“, а отвориће се и изложба под називом „Меморија – теренска истраживања Етнографског музеја“. Татјана Микулић, кустос и начелница одељења за проучавање етнографског културног наслеђа, додала је да ће изложба приказати како се музејски фондови обогаћују кроз теренска истраживања.
View this post on Instagram
A post shared by Etnografski muzej u Beogradu (@etnografskimuzejbeograd)
Панели и пројекти
У оквиру „Дана музеја“, биће организовани панели посвећени дигиталној технологији у музеју и пиротским ћилимима, као и заједнички пројекат са Природњачким музејом и Музејом Југославије под називом „Једна улазница за четири музеја“. Овај пројекат омогућава посетиоцима да са једном улазницом посете неколико културних институција.
Ретроспективни концерт Теофиловића
Један од значајних догађаја у оквиру манифестације биће ретроспективни концерт браће Теофиловић, који ће се одржати 19. септембра у част њихове 30-годишње каријере. Теофиловићи су своје прво медијско појављивање имали пре три деценије, а свој деби албум „Чувари сна“ промовисали су управо у Етнографском музеју пре 25 година.