Ретка благодет Србије је што има два писма
Како заштитити и неговати национално писмо?
„Језик је на различите начине понижаван, а писмо се једноставно не користи“
Језик је на различите начине понижаван, а писмо се једноставно не користи, истиче Танасић. „Не видим да нам неко са стране, насилним актима, траже да се одрекнемо свога писма. То би био изузетак у свету“, каже он.
Танасић подсећа да многи, што због различитих навика, што због служења туђим политикама, још увек не знају да у Србији више није у званичној употреби латиница, јер је српско-хрватско књижевно језичко писмо раскинуто.
Са њим се слаже и Славко Петаковић, заменик директора Друштва за српски језик и књижевност Србије и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду.
„Прво да се ми недвосмислено одредимо да штитимо ћирилицу, што је често само декларативно, а затим изостане у пракси. Уз велику захвалност свим релевантним институцијама научног карактера које се баве заштитом ћирилице, потребно је да ова иницијатива заживи и да има подршку у много ширем оквиру него што је то сада“, објаснио је професор.
Ћирилицу не треба форсирати, бећ одржавати, неговати и заштитити
Да ћирилицу не треба форсирати, већ одржавати, неговати и заштитити „јер је толико ретка“, сагласна је и професорка Михајловић. Она сматра да је наше писмо изгубљено бахатим понашањем према примарним хуманистичким вредностима.
Констатује да је све мање студената на факултетима хуманистичких наука јер, према њеним речима, не негујемо књижевност и српски језик. Њен предлог је очувати правопис, али и натерати грађане да читају и конзумирају културу.
„Општа неписменост која влада код нас мора некако да се регулише на други начин. Образовањем, културом, са више улагања. На пример, кад би људи више читали, гледали представе и филмове и кад би се на свим телевизијама отворила озбиљна сатница за културни програм.
Нека гимназијалци изађу и нек деле летке у банкама, на улицама људима и попричају са њима о томе како се пишу именице, бројеви, глаголи. Ја мислим да би то нама дало на значају и да би се људи замислили“, истакла је Михајловићева.
О ћирилици треба да се прича
Михајловићева је рекла да у ери модерних технологија и паметних телефона национално писмо може да се очува тако што ће се о њему причати, наћи аргументе зашто га треба очувати и пробудити код људи националну свест. „Ја мислим да је боље да се ми плашимо, старамо и надвијемо над том ћирилицом и удружимо нашу енергију и снагу да бисмо померили брегове који до сада нису померани“, закључила је она.
Пример Грузије
На Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа 2016. године нашла су се три система писања грузијског алфабета – Јеванђеље из 9. века, пример калиграфије грузијског писма „Асомтаврули“.
Од 9. века настало је „Нускхурско“ (црквено) писмо, које се одликовало већом економичношћу и угаоним, косим стилом. Од 11. века развија се „Мкхедрули“, или грађанско писмо – различитих вертикалних величина и заобљених облика. „Нускхури“ и „Мкедрули“ су коегзистирали много векова, при чему се први користио у црквеној литератури, а други у грађанској пракси.
У 17. веку, „Нускхури“ је изашао из широке употребе, а облици слова су се стандардизовали. Шта је све српско заштићено Иначе, на истој листи када је Србија у питању, налазе се Слава (2014), Коло (2017), Певање уз гусле (2018) и Злакуска лончарија (2020).
На листи УНЕСКО налази се 8 српских цркава и манастира
На листи Унескове светске баштине као културна добра од изузетног значаја за човечанство налази се осам средњевековних српских цркава и манастира и неколико локалитета.
На Унесковој листи, од 1979. године, налазе се средњовековни град Стари Рас и манастир Сопоћани, док су налазиште Гамзиград-Ромулијана и манастир Студеница на Унесковој листи од 1986.
Унеско је 2006. заштитио средњовековне споменике на Космету – Пећку патријаршију, манастире Високи Дечани и Грачаницу и цркву Богородице Љевишке у Призрену.
