Причa о једној београдској школи у којој неколико недеља, због боловања наставнице, деца нису имала математику, нажалост, није изненађење, као ни чињеница да сваке године све мање младих жели да на Математичком факултету упише смер за наставнике. На истом факултету школују се и студенти који са дипломом могу да раде неки од 20 најплаћенијих послова на свету.
Ученицима шестог и седмог разреда Основне школе „Деспот Стефан Лазаревић“ од данас часове математике држи студенткиња четврте године Математичког факултета. Већ три недеље њихова наставница је на боловању, а замену је, како каже директорка школе, било тешко наћи.
„То све иде од уста до уста, буквално сам чекала, колегиница је јуче завршила замену у једној основној школи, а онда је јутрос дошла код нас. Знате како, то су Вајбер групе, директори школа имају Вајбер групе међу собом. И онда иде та прича – треба ми математичар, физичар, од сутра, прекосутра“, прича Марија Тодоровић, директорка ОШ „Деспот Стефан Лазаревић“.
Да основне и средње школе често зову Математички факултет и траже студенте који би предавали математику, потврдили су и на факултету.
Млади већ неколико година не желе да раде у просвети, па је наставника све теже наћи. Ове године смер за професора математике уписало је само 10 студената.
Зоран Ракић, декан Математичког факултета, истиче да је потребно доста напора и рада да би се завршиле те студије, а да су после плате врло ниске, као и статус, што је главни разлог.
„Наставника математике недостаје поприличан број, сигурно више од 500, јер ми смо те 2017. када смо први ургирали код Министарства да имамо проблем са кандидатима који желе у наставнике. Онда је било мањка 500, на нивоу Србије“, наводи Ракић.
Спој лепог и корисног – како студенти бирају
На Математичком факултету постоје три смера. Највеће интересовање је за информатику, а Гордан Ђурић и Милош Павловић су на трећој години студијског програма рачунарство и математика.
Гордан Ђурић, студент Математичког факултета, одлучио се за математику и рачунарство зато што је то, каже, био најбољи спој озбиљне математике са веома озбиљном теоријском подлогом и некаквих перспективних послова у будућности.
„Сви знамо какво је тренутно ИТ тржиште и у светским оквирима и у Србији“, указује Ђурић.
Студент Милош Павловић каже да, када је бирао између Математичког факултета и ЕТФ-а, превладала жеља ка математици.
Иако су трећа година, већ раде.
„Радим у осигурању као информатичар и програмер, анализирам податке“, додаје Павловић.
Милош Павловић радио је у америчкој компанији која се бави израдом модела вештачке интелигенције за решавање математичких проблема.
Гордан Ђурић напомиње да би волео да се бави и рачунарством и да ради у некој од престижнијих и значајнијих компанија, али не губећи из вида теоријску подлогу.
„Идеална позиција би била бављење рачунарством, али где има доста теоријске подлоге истраживачког рада“, додаје Ђурић.
На Математичком факултету школују се студенти за чак седам послова са листе двадесетак најплаћенијих у свету.
