Експерти процењују потребе Бундесвера на 400 милијарди, а улагања у цивилно-војну инфраструктуру на 500 милијарди евра. Новац се наводно неће узимати из буџета, већ са финансијског тржишта – у виду кредита. Ако ту буде запињало, можда ће укупна сума на крају бити мања, али се тврди – никако испод 500 милијарди евра
Фридрих МЕРЦ жели формирање неколико дивизија „грађанске одбране“, формирање новог рода војске наоружаног дроновима и експанзију у сфери конструкције и производње нових типова наоружања
Зналац Немачке Александар СОСНОВСКИ: „Улагање Берлина оволиког новца у Бундесвер и војну инфраструктура поуздан је знак да је НАТО пакту дошао крај. Да Северноатлантска алијанса остаје – Мерц не би улагао толики новац у војну моћ Немачке. А и не би оволико журио“
МОЖДА ниједан други немачки канцелар никада није преузео узде власти у своје руке тако брзо као Фридрих Мерц. У ствари, он још није постао канцелар, а строго говорећи, није чињеница ни да хоће. Али, одлучност са којом се понаша лидер блока ЦДУ/ЦСУ, који је победио на ванредним изборима за Бундестаг, прилично је канцеларски, а његови планови су можда чак и кајзеровски.
Јер, вероватни нови немачки канцелар намерава да уложи скоро трилион евра у модернизацију војске и инфраструктуре земље!
На седници врха своје Хришћанско-демократске уније, Мерц је најавио пакет закона који предвиђају стварање два посебна фонда намењена обнови оружаних снага и инфраструктуре (путеви, мостови, енергетика, телекомуникације, итд.).
Реч је о заиста астрономским сумама. Експерти процењују потребе Бундесвера на 400 милијарди, а улагања у цивилно-војну инфраструктуру на 500 милијарди евра. То су реалне бројке – или врло блиске њима – које су наводно укључене у пројекат Мерца. Новац се наводно неће узимати из буџета, већ са финансијског тржишта – у виду кредита.
Ако ту буде запињало, можда ће укупна сума на крају бити мања, али се тврди да никако неће бити – испод 500 милијарди евра.
Мерц наводно жели формирање неколико дивизија „грађанске одбране“, формирање новог рода војске наоружаног дроновима и експанзију у сфери конструкције и производње нових типова наоружања.
Штавише, будући немачки канцелар намерава да дејствује не чекајући да се састане Бундестаг, изабран 23. фебруара. Очекује се да то питање реши стари састав парламента, чији мандат формално престаје тек крајем марта.
Чему таква журба?
„Не смемо да губимо време чекајући да се формира нови Бундестаг. Украјина нема сувишне недеље, слободни свет нема сувишне недеље. Окидач су нагло погоршани односи између Вашингтона и Кијева и претња потпуног прекиде војне и финансијске подршке Украјини од стране Сједињених Држава – говори експерт за спољну политику ЦДУ Јохан Вадепхул.
Међутим, не ради само о Украјини. Kонзервативнi лист Die Welt близак ЦДУ:
„Шта ако се Трамп и Путин договоре не само о Украјини, већ и о неутрализацији Европе? То је перспектива немоћног континента, где владају странке наклоњене Москви и где тече јефтин руски гас“.
Други разлог журбе је то што Мерц у новом Бундестагу можда неће имати довољно посланика за доношење великих финансијских одлука: за то ће потребне две трећине гласова, које центристичке странке више неће имати. Више од трећине посланичких места заузеће лева партија Левица и Алтернатива за Немачку.
АфД је генерално против подршке Украјини, а Левица је у најмању руку против повећања подршке.
Зналац Немачке Александар Сосновски из свега изводи закључак:
„Улагање Берлина оволиког новца у Бундесвер и војну инфраструктура поуздан је знак да је НАТО пакту дошао крај. Да Северноатлантска алијанса остаје – Мерц не би улагао толики новац у војну моћ Немачке. А и не би оволико журио“.
