Преговори Русије и Украјине у Турској трајали су 90 минута, током којих је било извесних знакова напретка, укључујући договор о до сада највећој размени ратних заробљеника.
Међутим, оно што је најважније – није постигнут договор о прекиду ватре, који захтевају Кијев и здружени Запад на основу мировног плана америчког председника Доналда Трампа. Владимир Путин по том питању има другачији став и инсистира на трајном прекиду ватре.
„Шта значи прекид ватре на 30 дана, ако се сутра све настави испочетка?“ – реторички се пита Москва.
Обе стране, без обзира на исход, изразиле су задовољство разговорима. Ипак украјински председник Володимир Зеленски позвао је своје савезнике да појачају притисак на Путина увођењем додатних санкција. Подсећамо, то је већ речено у суботњој заједничкој изјави током боравка у Кијеву Кира Стармера, Емануела Макрона и Фридриха Мерца, након што су Путину упутили својеврсни ултиматум – да мора прихватити једномесечни прекид ватре до 12. маја.
Он то није учинио, већ је предложио почетак непосредних руско-украјинских преговора у Истанбулу о трајном решењу војног сукоба. Тиме је, како је сам рекао, амортизовао поменути „ултиматум“ и пребацио лопту Западу.
Кеир Стармер придружио се Зеленском, Макрону, Мерцу и Доналду Туску у телефонском разговору с Доналдом Трампом, недуго након завршетка преговора у Истанбулу.
На видело су изашле нове пикантерије
Током преговора у Истанбулу, руска страна је поручила украјинској делегацији да се Русија може борити најмање још 21 годину – колико се својевремено борила против велике Краљевине Шведске, да би на крају поново био потписан мировни споразум, после којег Шведска више није била велика сила.
Ово је изјавио шеф руске делегације у Истанбулу и Путинов помоћник – Владимир Медински, нагласивши да Москва жели мир, али да ће се борити „колико год буде потребно“. Ево његове изјаве:
„Не желимо рат, али спремни смо да се боримо годину, две, три – колико год буде потребно. Борили смо се против Шведске 21 годину. Колико дуго сте ви спремни да се борите?“ – упитао је украјинску делегацију.
Велики северни рат између Русије и Шведске трајао је 21 годину, од 1700. до 1721, током владавине Петра Великог.
Медински је преговоре сажео у пет точака, како јавља руски медиј РИА Новости:
- Москва,као иницијатор преговора, углавном је задовољна резултатима састанка с украјинском страном.
- У блиској будућности ће се догодити велика размена заробљеника с Украјином, 1000 за 1000.
- Кијев је затражио састанак шефова држава, Москва је то узела у обзир.
- Странке су се сложиле представити своју визију прекида ватре.
- Русија је спремна наставити преговоре с Украјином.
Како је Медински нагласио, руски преговарачи овај састанак сматрају наставком мировног процеса, који је прекинут 2022. године. Његов је циљ успоставити дугорочни мир и уклонити узроке сукоба у Украјини.
Закључак
Укратко речено: разговори којима је посредовала Турска трајали су 90 минута, а најважнији резултат истих је споразум о највећој размени ратних заробљеника у сукобу до сада, с 1000 заробљеника са сваке стране. То је исто, према нашем мишљењу уступак Москви која од раније тражи идентичан број у размени заточених војника, док је Кијев инсистирао на формули „сви за све“ – што је по руску страну било неприхватљиво с обзиром на пуно већи број заточених Украјинаца него Руса.
За крај треба додати да је украјинска страна критиковала Русију због њеног захтева да се украјинске снаге повуку из четири анектиране регије са садашње црте бојишница тамо. Када је украјинска делегација протестовала због тих захтева, уследио је наводни знаковити одговор руске стране: “Следећи пут биће их пет.”
Игре иду даље
Игре иду даље! На жалост – и оне војне, на украјинском терену.
Не бисмо се зато превише чудили да идућег круга преговора двеју делегација и не буде, иако се такав утисак не стиче након данашњег првог круга. Штавише! Обе стране данас су у Истанбулу рекле како немају ништа против наставка преговора.
Међутим, некако у зраку још увек одзвања она јучерашња од америчког државног секретара Марка Рубиа – да је скептичан око резултата преговора и да му се чини да ће рат морати завршити само Трамп и Путин за преговарачким столом. На крају крајева јуче је и сам Доналд Трамп, који је на турнеји по Блиском истоку, изјавио нешто што само потврђује ову констатацију:
„Слушајте, ништа се неће помакнути напред док се Путин и ја не сретнемо. Знате? Очито, није намеравао ићи. Хтео је ићи, али је мислио да ћу ја ићи. И није намеравао ићи без мене. И свиђало се то вама или не, не верујем да ће се ишта догодити док се не сретнемо лично. Мораћемо се састати јер превише људи умире.“
Двојица државника неће само том приликом разговарати о завршетку украјинског рата, већ и о будућој европској сигурносној архитектури, али и пуно шире – уверен сам потпуно.
