Ове године навршила се 21 година откако су у ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године припадници НАТО-а и тадашњег СФОР-а на Палама ударили на један од темеља српског народа – његову православну цркву и њено свештенство. „Миротворци“ међународних снага су најбруталнији начин претукли чланове породице Старовлах – проту Јеремију и његовог сина Александра, иначе вероучитеља. Он је од повреда остао стоодстотни инвалид. До данас овај гнусни злочин није расветљен.
Током упада у Парохијски дом, међународни „миротворци“ малтретирали су и друге свештенике и њихове породице, те оштетили зграду Парохијског дома у којој су се налазили њихови станови.
Претучени уочи Васкрса
Свештеници Миомир Зекић и Слободан Лубарда, као и њихове породице, имали су срећу да прођу само са лакшим повредама.
Акција је почињена у време поста, уочи највећег хришћанског празника – Васкрса.
На Пале је тада извршен класични десант. Хеликоптери са војницима спустили су се на оближњи фудбалски стадион, а у кругу од 100 метара од Парохијског дома било је забрањено кретање свима осим припадницима мултинационалних снага.
У извештају о страдању породице Старовлах, објављеном на интернет страници Митрополије дабробосанске, наводи се да су војници САД, Велике Британије и Словеније око 1.00 час после поноћи, уз употребу силе – ватреног оружја и експлозива упали у Парохијски дом поред Храма Успења Пресвете Богородице, а потом и у станове свештеника Старовлаха и Зекића, који су се налазили изнад просторија Парохијског дома.
Војници СФОР-а су експлозивом разнели врата Парохијског дома, а потом и врата два стана која су се налазила изнад, а у којима су живели свештеници Старовлах и Зекић са породицама.
Непосредно по упаду у стан Старовлаха, војници су Јеремијину супругу Виторку затворили у собу, а нега и сина Александра почели брутално да туку. Александар, који се опорављао од операције жучи, од силине удараца пао је у кому.
Пуцали на свештенство
Војници СФОР-а упали су и у стан свештеника Зекића, који се налази поред стана Старовлаха, а један од њих је на њега пуцао из пушке. Зекић и његова супруга убрзо су били везани и остављени да леже лицем окренутим ка поду. Зекић је више пута губио свест.
Током акције, војници СФОР-а ушли су и у кућу поред Парохијског дома у којој су живели свештеник Слободан Лубарда и ђакон Младен Видаковић.
Ђакон Младен је том приликом доживео стрес јер га је СФОР-ов војник прибио уз зид са упереном пушком, док су други војници пушкама циљали у кревет у којем је лежала ђаконова супруга са дететом од 22 месеца.
Полумртва тела само унели у болницу и побегли
Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повређене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу. Полумртва тела само су унели у болницу, спустили их на под ходника, након чега су напустили ову здравствену установу.
Медицинско особље, све до телефонског позива Виторке Старовлах, није знало о каквим је пацијентима реч и ко су они.
Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално претучени.
Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке и са Војномедицинске академије у Београду прегледало је двојицу страдалих и нису пронашле ништа што би упућивало на повреде задобијене детонацијом или пушчаним зрнима. Сви су сагласни да су повреде настале јаким ударцима тупим предметима.
Истражна комисија о догађајима на Палама, чији је извештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повређени „дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и деловима тела“.
Претреси уочи злочина
Припадници такозваних мировних снага извели су акцију под изговором да траже ратне злочинце и првог председника Републике Српске Радована Караџића.
Само месец и по дана раније, у јануару 2004. године, припадници међународних снага претресли су Парохијски дом и цркву од крова до подрума, снимивши са три камере сваки угао и детаљ.
Ни 20 година након ове акције припадника међународних снага није до краја познато из чијих су све земаља војници учествовали у њој и ко је налогодавац.
Непосредно након акције, НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мешовита јединица формирана од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије.
Злочин који никада неће бити расветљен
Адвокат Миљкан Пуцар, правни заступник породице Старовлах, раније је изјавио Срни да породица Старовлах неће никада сазнати због чега су Јеремија и Александар претучени и ко је то наредио.
„Неко је снагама НАТО-а и СФОР-а у БиХ дао имунитет, због чега они никад неће сазнати ко је извршио злочин над њима“, нагласио је Пуцар.
Свештеник Зекић тврди да је власт у БиХ кривац што су припадници тадашњег СФОР-а и НАТО-а њега и његову супругу више часова малтретирали, а свештеника Јеремију и његовог сина Александра брутално претукли, угрозивши им животе.
„Кривац за све што се десило је власт у БиХ која је дозволила да тако нешто буде учињено. Ако у једној земљи власт организује живот тако да јој неко са стране дође и тако нешто уради, онда је реч о дебилима или неспособним људима“, рекао је Зекић раније Срни.
Он је уверен да су припадници мултинационалних снага хтели да побију све чланове обе породице.
Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне последице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа нега и помоћ.
