У Србији званично 773.000 људи болује од дијабетеса. У Београду је 2020. године регистровано 80.082 особе, док проценат недијагностификованих случајева износи 39,3 процената, показује последње истраживање о дијабетесу.
Проценат оболелих у свету представља чак седам одсто популације, док број оних који нису свесни да имају дијабетес у свету износи 46, 5 одсто. Поражавајуће су и чињенице да већина оболелих, тачније две трећине, живи у урбаним срединама и да се од осамдесетих година до данас број оболелих учетворостручио.
Природа нуди решења
Проф. др Итамар Раз, један од најпознатијих светских дијабетолога, навео је да се у свету већ дуго ради на унапређењу терапије дијабетеса и могућностима које пружа природна медицина, као и да природа нуди одлична решења које су потврђена у пракси и доказана у клиничким студијама.
Према његовим речима, основна ствар којом се баве стручњаци широм света и на коју је стављен највећи фокус, нормализација нивоа глукозе у крви.
„Кључно питање је на који начин можемо да излечимо људе и доведемо их до нормалног нивоа глукозе у крви, коришћењем лекова које тренутно имамо на фармацеутском тржишту, као и суплемената попут куралина”, рекао је Раз истичући да је важна рана дијагноза дијабетеса, уз брзо и правовремено давање комбиновање терапије са циљем да пацијент задржи добро здравље.
Фокус на биљној терапији
Докторка Весна Димитријевић Срећковић каже да је један од главних фокуса на биљној терапији куралином који се састоји од чак девет благотворних састојака, попут куркуме, цимета, пискавице, златне свиленице и диње, који се користи за лечење дијабетеса, али и других болести.
Додала је да је правилна исхрана такође веома значајна за превенцију и контролу дијабетеса, наводећи пример медитеранске исхране која укључује житарице, воће поврће и маслиново уље.
Као најчешћи узроци дијабетеса наводе се смањена физичка активност, гојазност, обољења као што су алкохолизам и вирусна обољења. У факторе ризика спадају и исхрана богата простим угљеним хидратима, млечним и месним засићеним масноћама животињског порекла, без довољног коришћења воћа, поврћа и житарица који су означени као кључни разлози епидемије гојазности, метаболичког синдрома и дијабетеса мелитуса типа 2.
Скупа болест
Оно што је посебно забрињавајуће је предвиђање да ће до 2045. године једна од девет особа имати дијабетес, од чега 90 одсто дијабетес типа 2.
„Дијабетес је изузетно скупа болест и представља велики економски терет не само за оболеле особе и њихове породице већ и за друштво у целини. У европском региону дијабетес је одговоран за готово 10 одсто трошкова у здравству, те су и улагања у клиничке студије и нове терапије висока и константна”, поручено је са скупа у Београду, а као један од начина да будемо корак испред ове болсети наведено је да се треба окренути и коришћењу биљака које су све чешће допуна терапије дијабетеса, јер делују повољно на стимулацију секреције инсулина, глукозне транспортере и повећање сензитивности на инсулин.
