Србија је држава нерешених проблема, а онај први и највећи је Косово и Метохија. И све док су се проблеми множили, онај први и највећи остајао је готово непримећен у свеукупној јавности – од владајућег режима, преко проевропске страначке опозиције, до медија и невладиног сектора. Када је политичка сцена узаврела пре пет месеци једним трагичним поводом, и када је у центар друштвене побуне дошло главно питање владајућег режима – његова огрезлост у корупцији и криминалу, Косово и Метохија је опет гурнуто на маргину јавне сцене, као да не постоји. Током тринаест година апсолутистичке владавине А. Вучића десиле су се само две бурне скупштинске расправе (2022. и 2023. године), дакле у време када је званична државна политика довела косметско питање до Рубикона дефинитивног међународноправног признања.
Сасвим супротно доминантном мњењу, и званичном и опонирајућем, тек се поводом косметског питања може јасно видети читав спектар режимске политике који је данас у жижи великих протеста. Јужна српска покрајина није само предмет једне покварене политичке трговине, него опитни случај за општу распродају земље и државе. С пуно разлога могло се закључити да је бескрупулозан резон главног актера и његове компаније био следећи: ако ми прође Косово, све остало ићи ће лакше. Тврде су чињенице следиле ову државождерну логику. После Косова, дошли су на ред говото сви природни и капитални државни ресурси, који су прошли исти третман вересије као Косово и Метохија. Све вредно чиме Србија природно располаже – плодна земља, воде, руде и минерали, злато и сребро, шуме, урбане грађевинске локације и на крају, радна снага, стављено је на режимску вагу, на чијем једном тасу стоји гаранција светских моћника за његово очување, а на другом готово целокупно богатство земље и народа. Таква рачуница није могла да избегне криминалне последице, које су избијале у виду великих корупционашких афера и, најзад плаћене животима шеснаесторо невиних људи.
Све је изведено по моделу предаје Косова и Метохије. Било би стога блиско памети да се овај изворни и огледни случај у околностима широке друштвене побуне стално има у виду и учестало држи на високом прагу јавности. То, међутим, није случај. Напротив, ово питање, које је довољно само по себи да изазове пажњу јавности, стално се гура под тепих. Свима су доступне информације које сведоче о постојању апартхејда у једном делу Европе, док се кроз тврдокорну догму нашег „европског пута“ пробија стварност западног очувања Вучићевог режима. Али, само малобројни јавни посматрачи настоје да уклоне магију ове везе. И док протести трају, новопостављена Висока представница зеједничке спољне политике и безбедности ЕУ, извесна Каја Калас, већ планира скорашњу посету у „региону“ и наставак „преговора Београда и Приштине“, очекујући убрзање у примени Бриселско-охридског споразума. За ову фелу људи, највећи проблем је формирање две владе у „Београду“ и „Приштини“, па пошто је „Београд“ био у томе успешнији, она охрабрује албанске политичаре на Косову и Метохији да буду ефикасни колико и њихове колеге у Београду.
Овакви маневри гласноговорника ЕУ пролазили су протеклих година у Србији као нешто очекивано и нормално. Исто као што су пролазили специјални извештаји са таквих састанака из уста самог председника Србије. Ако би се то догодило и у побуњеној Србији, био би то зао знак да она није кадра да сачува Косово и Метохију, али ни све оно што је режим ставио на рабош иностраног порезника.
Имајући ово у виду, уверени смо да би највећа празнина делујућих друштвених покрета морала бити попуњена јасним ставом о овом најважнијем државном питању, јер његов третман у владајућем режиму представља изворну слику свеколиког разарања државе. Косово и Метохија није само пример него и носећи симбол опште неправде, јер људи који тамо већ четврт века опстају у најтежим условима најбоље знају шта је одсуство слободе. Данас, када је одсутво слободе постало заједнички именилац људи с ове и с оне стране силом наметнуте административне линије, није ништа природније до обједињене борбе за оно што су некадашње генерације нашег народа именовале као јединство унутрашње и спољне слободе.
Покрет за одбрану Косова и Метохије
