Уређена је за посетиоце у дужини од неких 800 метара. Бетонском стазом пролази се кроз многобројне дворане смештене на два нивоа, повезане стрмим металним степеницама. Фантастични облици пећинског накита носе имена која буде машту: „Стопало слона“, „Обешена овца“, „Кристална дворана“, „Предворје историје“, „Љубавна чежња“…
Историја Ресавске пећине
Ресавска пећина спада у најстарије пећине у Србији. Процењује се да је Ресавска пећина стара око 80 милиона година, а старији пећински накит који се у њој може видети стар је око 45 милиона година. Њено стварање започело је пре великог леденог доба хемијским и механичким радом реке понорнице у кречњачкој геолошкој подлози.
Ресавска пећина је од давнина била позната чобанима, који су се у њу сакривали од невремена, заједно са стадима оваца. Један од чобана открива пећину 1962. године планинарима из Свилајнца, да би већ исте године она била детаљно испитана од стране тима спелеолога из Новог Сада, на челу са др Јованом Петровићем.
Радови на уређењу пећине трајали су пуних десет година. Ресавска пећина је отворена за посетиоце 22. априла 1972. године, и од тада представља једну од незаобилазних туристичких атракција овог краја.
Како стићи до Ресавске пећине?
Кренете од Деспотовца до села Стрмостен, удаљеног од Деспотовца 15 километара. Од села имате још три километра до мотела „Лисине“, а затим још десетак минута хода до планинарског дома, који ради само са групама, али је значајан оријентир. На 20 минута хода од дома налази се Бук водопад, који се сматра за највећи водопад у Србији, а на неких сат времена хода је и Ресавска пећина.
Шта видети у Ресавској пећини?
Пећински накит почиње од самог улаза у Ресавску пећину, и појављује се у три боје, што зависи од од минерала кроз који пролази вода. Генерално, боје пећинског накита су жута (глина), бела (кристал калцијума) и црвена (оксид гвожђа).
Посете су могуће само организовано, уз пратњу водича, и могу се видети две галерије. Горња галерија садржи четири дворане. Прва је дворана колонада, названа тако по жућкастим калцитним стубовима који повезују под и таваницу. Затим долази дворана Кошница, у којој се, са леве стране, могу видети три сталагмита налик на кошницу.
Дворане ресавске пећине
Између друге и треће дворане налази се канал црвених бреча. Ово је једина пећина у Србиjи у којој постоји црвени бреч. Са десне стране канала налази се слепи тунел дуг 25 метара који није уређен за посетиоце.
Трећа дворана носи назив „Предворје историје“, јер је у њој пронађен алат праисторијског човека, заједно са огњиштем, каменом секиром, врховима копља и лобањом поларне лисице. Затим се, краћим тунелима, долази до стазе окамењених водопада, где се могу видети и два кипа од белог кристала, названа баба и деда.
У четвртој, кристалној дворани, налази се пећински накит саи менима обешена овца, стопало слона, као и удубљење у зиду пећине затворено спојеним сталактитима и сталагмитима, познато под именом затвор или кавез.
Одавде спиралним степеништем стижемо до пете дворане, која носи назив „Концертна дворана“ или „Дворана кипова“, у центру дворане је стуб високо око 20 метара а широк 13 метара, који представља најатрактивнији део пећине. Ту се налази и стуб висок 12 метара, назван „Мајка са дететом“, састављен од црвеног кристала, осим дела који представља лица мајке и детета, и који је од белог кристала.
Шеста, Бобанова дворана, одвојена је од пете зидом под називом „Ћеле кула“, који подсећа на облике људских лобања. Између шесте и седме дворане налази се галерија звана „Менза“, у којој се налази водопад од белог кристала. Одатле се улази у „Корални канал“, који је седма дворана, после које долази осма дворана, позната и као „Блатна“. Иза ње се налазе један сталактит и један сталагмит који расту један према другом, названи „Љубавна чежња“ или „Љубавни састанак кроз хиљаду година“, јер се претпоставља да ће толико времена протећи док се ова два облика не споје.
Флора и фауна Ресавске пећине
Флора
Унутар пећине можете пронаћи различите врсте папрати које успевају захваљујући сталној влажности и специфичним условима пећине, такође је присутна маховина која покрива стене и тло, прилагођавајући се тамним условима подземља. У деловима пећине где је присутна органска материја, могуће је наћи различите врсте гљива које се развијају у таквим условима.
Фауна
Ресавска пећина је дом бројним врстама шишмиша. Они играју важну улогу у екосистему пећине јер се хране инсектима који живе унутар ње. Пећина је станиште за многе врсте инсеката, прилагођених животу у мраку и недостатку светлости. Понекад се могу наћи и мали водоземци који су се прилагодили на живот у подземним водама или стаништима у близини пећине.
Ова комбинација флоре и фауне чини Ресавску пећину не само спелеолошки интересантном, већ и важним еколошким стаништем које треба заштитити и истраживати.
Природно добро од изузетног значаја
Ресавска пећина је недавно проглашена природним добром од изузетног значаја према одлуци Владе Републике Србије, која је усвојила предлог Министарства заштите животне средине. Овај акт ставља пећину под заштиту ради очувања њених природних карактеристика и екосистема.
Режим заштите обухвата низ рестриктивних мера како би се сачувала интегритет пећинских канала и њихових морфолошких, хидрографских и микроклиматских особина.
Прво, све врсте радова и активности унутар пећине и на заштићеном простору, које би могле негативно утицати на природне карактеристике пећине, строго су забрањене. Ово укључује било какву изградњу која би могла пореметити пећинско окружење, као што су стамбени објекти, викендице или објекти за потребе пољопривреде и индустрије.
Све врсте радова око пећине су забрањени
Такође, забрањени су шумарски, пољопривредни, технички и земљани радови који би могли да угрозе естетске вредности заштићеног простора око пећине.
За све активности које нису директно забрањене, али за које постоји сумња да би могле негативно утицати на пећину, прописана је процедура обезбеђења анализе утицаја, као и прибављање сагласности и дозвола у складу са важећим законодавством.
Овај строги режим заштите има за циљ да осигура да Ресавска пећина задржи своју природну лепоту, јединствене геолошке формације и богатство биодиверзитета, пружајући посетиоцима прилику да уживају у јединственом природном наслеђу, док се истовремено обезбеђује дугорочно очување овог драгоценог природног добра.
Ово природно благо Србије годишње посети преко 50.000 људи и самим тим се сматра једном од најпосећенијих туристичких локалитета у нашој земљи. Рута за туристе износи око 800 метара и посета унутар пећине траје око 40 минута, док је сама пећина истражена у дужини од око 3 километра.
