Највећи београдски парк, место на коме књижевници пишу своје текстове, пензионери препричавају младалачке приче, а случајни посетиоци се стално враћају – Калемегдан.
Подељен на Горњи и Доњи парк, вечита инспирација и уточиште, крије тајне и подучава историјским лекцијама. Подигнут изнад ушћа Саве у Дунав, кућа је великог броја културно-историјских споменика. Сваки од њих носи неку причу, занимљиву, која буди у нама интересовање и трагање за дубљим знањем.
И како туристи често издвајају када говоре о лепотама Београда и својим импресијама Калемегданом, прво што им привлачи пажњу је статуа човека окренута лицем ка ушћу – „Победник“. Његова прича почиње још давне 1912. године и коначног тријумфа српског народа над Турцима. С обзиром на то да је требало обележити велики историјски догађај, у народу се родила идеја о подизању споменика.
Усаглашено је да се израда споменичког комплекса на Теразијама, под називом „Алегорија“, повери познатом српском вајару Ивану Мештровићу. Осмишљена је камена фонтана са постаментом који су чиниле четири лавље главе, а на њиховим леђима овални базен. Из фонтане би се уздизао мермерни стуб, на чијем врху би била фигура „Победника“.
Међутим, од рађања идеје до коначне реализације, „Победник“ је прошао кроз разне турбуленције.
Мештровић је радио у сутерену Основне школе, „Краљ Петар Први“. Завршио је лавовске главе и фигуру „Победника“ и послао их на ливење у Чешку. Његов рад на осталим деловима комплекса, прекинуо је Први светски рат. Све је разорено, осим управо оних који су ван Србије.
Након рата идеја је поново постала актуелна, али је и довела до великих несугласица. Београдска јавност почела је да полемише о моралном аспекту постављања статуе нагог мушкарца у центру града. Једни су статуу сматрали великим уметничким делом, а по другима је представљала увреду.
И тако је „Победник“ поделио народ, интелектуалну јавност, а изазвао је реакције и у политичким круговима. На крају дебате дочекавши коначан суд, засијао је пуним сјајем 1928. године, када је откривен на платоу Горњег града Београдске тврђаве.
„Преживела“ два светска рата, статуа „Победника“ висока је 14 метара. Атлетски грађена фигура нагог мушкарца, у левој руци држи сокола, а у десној мач. На глави се налази кече, део српске народне ношње, а нога му је истурена ка напред.
Деведесет једну годину након откривања, овај тријумфални споменик скинут је са постоља, како би се извршила рестаурација. Данас у „новом руху“, спремно дочекује око 5.000 туриста дневно. Поносно позира на фотографијама и представља симбол победе једног народа, једног времена.
