ИВАНА Тасић је ванредни професор Педагошког факултета у Врању, докторирала је науку методике наставе српског језика и књижевности. Али, чак ни многи Врањанци то не знају, јер је познају по чаробном гласу и као вокалног солисту који чува од заборава песме – симболе мерака и карасевдаха. Њено извођење баш тих врањских, али и песама са Косова и Метохије забележено је и брижљиво се чува у Звучном архиву Радио Београда.
Кроз благи осмех, каже нам да јој је академска каријера била једнако важна, али да је уз невероватну подршку ближњих успевала да балансира и паралелно гради и музичку каријеру. Супруг Бобан такође је музичар, син Јанко и Мила која полако, али сигурно креће мајчиним стопама увек су јој били ветар у леђа.
– Први наступ имала сам као школарац на некој приредби. Деценијама касније са истим жаром стајем на сцену, често пред много већи број публике него тада. Музика је део мене, део мог живота и сигурна сам да то публика осећа – каже Ивана за „Новости“.
Публика ју је упознала пре свега као чланицу и вокалне врањске етно-групе групе „Извор“, а она је у тој групи упознала и животног сапутника Бобана Митића. „ЈАНА“
НА шестом Сабору народне музике Србије, одржаном 24. и 25. априла, Ивана Тасић је освојила другу награду стручног жирија са песмом „Јана“, за коју је текст, музику и аранжман урадио Влада Пановић.
Још као петнаестогодишњакиња остварила је сарадњу са Народним оркестром РТС и та сарадња траје и данас. Најпре је за Звучни архив Радио Београда снимила врањску песму „Земи ме, земи“, па су уследили други трајни снимци и сваки од њих је Иванин допринос очувању музике коју како каже не само да воли, већ и осећа.
– Пријатељи из групе су ми велика подршка, а круна моје вокалне каријере је први солистички албум под називом „Заплакала Шар-планина“ у издању ПГП РТС, што сматрам великим успехом. На њему је 17 нумера од којих су 15 изворних песама и две ауторске композиције. Песме су са простора Врања и са Косова и Метохије, а на албуму се нашло и неколико македонских традиционалних песама. За нумеру „Заплакала Шар-планина“ текст сам сама написала, док је музику и аранжман урадио Влада Пановић, шеф Народног оркестра. Он је аутор и друге композиције „Под гором се шетало девојче“. Албум је најпре промовисан у Врању у оквиру фестивала „Врањска градска песма“, а недавно је доживео и београдску промоцију у чувеној Каменој сали Радио Београда – каже Ивана.
НЕ БРОЈИ ХУМАНИТАРНЕ НАСТУПЕ
НАША саговорница се увек радо одазива позивима да наступи на хуманитарним концертима. Не жели да о томе посебно говори јер верује да свако треба да допринесе колико може како би помогао другима. Тако да ако добије позив и ако неко мисли да она може да одговори, увек пристаје и сматра то привилегијом.
Њено озбиљно музичко усавршавање започело је познанством и радом са врхунским уметником и доајеном врањске песме покојним Слободаном Јовановићем.
– Од њега сам много научила о техници певања, а нарочито како на прави начин доживети песму и пренети је публици. У мојој породици се изворна песма дуго негује. Тата ми је и сам јавно наступао и освајао награде на такмичењима изворног певања. Слушајући готово свакодневно песме из овог опуса, заволела сам их и присвојила. Док сам одрастала, уз вршњаке сам слушала и певала неке друге популарне музичке жанрове, али сам увек највише волела и ценила нашу традиционалну музику. За мене је изворна музика део васпитања и што се каже оно „што сам понела из куће“ – каже Ивана.
Врањанка која са истим жаром пева и песме са Косова и Метохије верује да је то веома важно ако желимо да опстанемо као народ, да знамо какви су нам корени, а изворна музика је један од елемената који обликују наше национално биће.
– „Извор“ постоји скоро две деценије, он је наша друга породица. Предано смо радили на сакупљању и обради аудио- снимака из Врања и околине. Издали смо и албум „Огрејала месечина“, који је добио изванредне критике. Неке од наших песама нашле су се и на неколико значајних међународних компилација. Иза нас је више од 300 наступа на које смо јако поносни – поносна је Ивана.
Фото: Privatna arhiva
Ова скромна жена, када говори о музици, каже да ужива у свакој „ноти“. За њу је музика давање и на сваком наступу даје себе, јер само тако „вреди“. Упорна, истрајна и вредна, живи свој сан. У свом малом граду, окружена онима које воли, студентима, пријатељима и публиком Ивана полако, али сигурно гради успешну музичку каријеру.
