Ако сте у потрази за местом где можете да уживате у природним лепотама, историјским споменицима и духовној атмосфери, онда је Овчарско-кабларска клисура прави избор за вас. Ова клисура се налази између планина Овчара, Каблара и Јелице, у близини Чачка, и дом је десет манастира који сведоче о богатој српској културној и духовној баштини.
Ови манастири су изграђени од 14. до 17. века, у време турског освајања и под турском влашћу. Због тога су били изложени честим нападима и разарањима, али су истовремено били и центри отпора и очувања националног идентитета. У овим манастирима су живели и радили вредни монаси који су прикупљали, преписивали и чували књиге, зборнике беседа, именике и друге вредне рукописе. Овде је Вук Караџић пронашао зборник са преко хиљаду српских личних имена које је унео у свој чувени „Речник“.
Овчарско-кабларска клисура је не само место културног наслеђа, већ и место лепоте и мира. Ова клисура је обликована реком Западном Моравом, која пролази између две планине које сличе на овцу (Овчар) и пса (Каблар). Одатле потиче и назив клисуре.
Ова област је позната по великом броју манастира који су подигнути на обали реке или на околним брдашцима. Због тога је ова област добила назив „Српска Света гора“, по узору на познати православни монашки комплекс на Светој гори у Грчкој.
Манастири Овчарско-кабларске клисуре потичу из различитих периода српске историје, али већина њих је изграђена у време турске окупације, када су служили као уточишта за српски народ и као центри културног и духовног живота. У овим манастирима су радиле преписивачке школе, где су се преписивале и чувале старе српске књиге и писменост. У овим манастирима су такође радили и уметници, који су осликали црквене фреске и израдили драгоцене иконостасе. Неки од ових фресака и иконастаса су до данас сачувани и представљају вредна дела српског средњовековног уметничког наслеђа.
Данас постоји десет активних манастира у Овчарско-кабларској клисури, а то су: Благовештење, Илиње, Јовање, Никоље, Успење, Ваведење, Вазнесење, Преображење, Света Тројица и Сретење. Сваки од ових манастира има своју посебну причу, свој стил градње и свој унутрашњи украс. Неки од њих су стари више од пет векова, а неки су изграђени или обновљени у новије време. Неки од њих су велики и посећени, а неки су мали и скромни. Неки од њих су мушки, а неки су женски. Али сви они имају заједничко то да су места где се може осетити богатство српске духовне и културне традиције.
Манастир Свете Тројице
Манастир Свете Тројице има богату и бурну историју. Најстарији писани документ који га помиње потиче из краја шеснаестог века, када је једна благородна дама Видосава Радулова подарила манастиру књигу. Током седамнаестог века, многи путници и ходочасници су посетили манастир и оставили своја имена и датуме посете урезана изнад улазних врата. У осамнаестом веку, манастир је био скоро напуштен и служио је као читлук или метох манастиру Сретење. У то време су га посетили и чувени српски просветитељи Вук Стефановић Караџић и Јоаким Вујић, који су забележили да у њему живе само два попа са породицама. У деветнаестом веку, манастир је обновљен и поново постао центар духовног живота.
Црква манастира Свете Тројице је по свом облику и украсу пример класичне српске архитектуре из XVI века. Она је једнобродна грађевина са правоугаоним певницама и куполом изнад средишта црквеног простора. Има развијени олтарски простор на источној страни, који садржи светиник, проскомидиjу и диаконикон. На западној страни се налази припратa, коjа је дозидана после изградње наоса, а коjа служи као предсобље и звоник. Црква је изграђена од камена и цигле, а обложена је белим мермером. Она има високе и узане прозоре, који су украшени каменим рамовима и розетама. Над вратима се налази камени натпис са годином изградње цркве, 1574. годином.
Унутрашњост цркве је богато осликана фрескама, које приказују разне библиjске и хришћанске сцене и ликове. Фреске су настале у два периода, у XVI и XVIII веку. Старије фреске су дело мајстора Радулa, који је био познат по свом реалистичном и емоционалном стилу. Оне показују претходнике Христове, живот Христов, страдање и васкрсење Христово, живот Пресвете Богородице, светитељима и мученицима. Новије фреске су дело мајстора Тодорa, који је био под утицаjем барокног стила. Оне показују сцене из Старог и Новог завета, портрете владика и кнезова, алегориjске приказe вертности и грехова.
Иконостас цркве је такође вредно дело уметности, коjе је настало у XVIII веку. Он је израђен од дрвета и злата, а украшен је резбариjама и инкрустациjама. На иконостасу су приказанe иконe Христa, Богородицe, светих апостолa и евангелистa, светих архангелa и ангелa, светих царевa Константина и Јеленe, светих патриjархa Иринeja и Савe, светих владика Николaja и Савe Освештаног, светих монахa Савe Високог и Симeона Мироточивог. Иконостас је делимично однет у Беч за време аустриjске окупациjе Србиjе у XVIII веку, али је касниjе враћен у цркву.
Данас је манастир Свете Тројице активни женски манастир, који чува свој старински изглед и атмосферу. Манастир има велику башту пуну цвећа и зеленила, а такође и малу радницу где сестре праве разне ручне радове. Манастир је отворен за посетиоце који желе да се помоле, одморе или упознају са његовом историјом и уметношћу. Манастир је идеално место за све који траже мир, лепоту и духовност.
Манастир Свете Тројице има и богату ризницу, у коjoj сe чуваjу разни предмети од велике вредности и значajа. Ту су златни и сребрни крстови, ланици, прстени, оглавници, печати, медаљони, реликвиjари, чашe за причешћe, кадилницe, свештеничке одеждe и друго. Такођe ту су и старe књигe, рукописи и штампанe књигe из XVI-X. Незаобилазни бисер клисуре.
Сретењски манастир
Манастир Сретење је посвећен празнику Сретења Господњег, када се Господ Исус Христос као младенче сусрео са пророком Симеоном у храму у Јерусалиму.
Манастир Сретење има дугу и богату историју, која се протеже кроз векове. Није тачно утврђено када је манастир изграђен, али постоје неки документи који га помињу још у XVI веку. Могуће је да је манастир постојао и раније, али да није био забележен у писаним изворима. Архитектура храма сведочи о стилу градње који је био популаран у то време, са елементима моравске школе. Храм је изграђен од камена и дрвета, а има и леп братимољак са звоником.
Манастир Сретење је преживео многе турбулентне догађаје у српској историји, али је истовремено био и место духовног живота и културног развитка. За време Велике сеобе Срба под вођством Арсенија III Чарнојевића, манастир је опустелио и запустелио. Монаска заједница се вратила тек почетком XIX века, захваљујући обнови коју је покренуо монах Никифор Максимовић, који ће касније постати Епископ ужичко-крушевачки. Он је обновио храм, изградио нову конак, основао школу за девојке и написао неколико дела о историји и тумачењу Светог Писма. Он је такође био познат по свом благотворном раду и помагао људима у нужди. Након своје смрти 1858. године, он је сахрањен у манастиру Сретењу.
Манастир Сретење један један од наjдрaгoциjeниjих cпoмeникa cрпcкe кyлтypнe бaштинe. У манастиру се чувају бројне иконе, ризнице, књиге и други предмети велике вредности. Једна од најпознатијих икона је икона Сретења Господњег, која је настала у XVII веку и која се сматра чудотворном. Манастир Сретење је такође познат по свом хору, који изводи традиционалне православне песме и који је добио многе награде и признања.
Манастир Сретење је место које привлачи многе посетиоце, како вернике тако и туристе. Овде се може уживати у природној лепоти Овчарско-кабларске клисуре, уздисати у духовном миру и тишини, разгледати богату манастирску заоставштину и упознати се са историјом и културом нашег народа. Манастир Сретење је свакако вредан вашег посета и пажње.
У овој клисури се налази десет православних манастира, који су изграђени од 14. до 17. века. Они сведоче о богатој историји и култури овог краја, али и о његовој верској традицији. Овчарско – кабларска клисура је место где можете уживати у природи, али и у духовности. Она је идеална дестинација за све који желе да одморе тело и душу.
