Последњи Величанствени (у српском смислу те ријечи) спонтани свенародни догађај у новијој историји Србије су биле свенародне литије против одржавања срамног Еуропрајда. На тим литијама нигдје се нису могли чути ни видјети НАТО православци, који се сада толико безукусно и упадљиво намећу својим активизмом. Тада их нигдје није било ни чути ни видјети, јер су у суштини они били на страни Еуропрајда. Нигдје није било ни сорошеваца ни другосрбијанаца, нити подршке србомрзаца из региона. Није било аутономаша нити било чега што је лоше и недолично. То је била она чиста исконска, Светосавко-Косовска Србија, и ниједан истински родољуб и православни хришњанин није имао ни најмање сумње и недоумице у вези са тим литијама.
Шизофренија у којој некако свој заједнички циљ и интерес виде и ултраусташе и ултранационалисти и содомити и ултраправославци, гдје раме уз раме стоје аутономаши и српски интегралисти у најмању руку представљају једну неприродну и накарадну мјешавину свега и свачега, коју свако тумачи онако како му одговара.
Такве мутне и неодређене мјешавине свега и свачега су се по правилу завршавале катастрофално за српски народ, и у таквим ситуацијама су увијек они антисрпски елементи испливавали на врх док би српски патриотски елемент био потиснут на дно. Кад год се лови у мутном ту Срби увијек губе, јер су другосрбијанци, аутономаши, Еврослинавци много вјештији да присвајају побједе и окупирају власт и институције (тако је било и за вријеме Балканских Ратова и за вријеме Југославије и за вријеме ДОС-а…Срби су увијек крварили а антисрби профитирали).
За свесрпски спас је потребна ЧИСТА као суза Српска прича у којој се православни Срби обједињују под знаком Часног Крста и која не даје ни најмањи простор антисрбима и антиправославцима да мешетаре. Југословенске мјешавина приче су нас увијек прескупо коштале, али изгледа никако да се опаметимо.
Као изузетно свијетао примјер за ту чисту Српску, Православну породичну причу имали смо Литије за спас Србије, а против срамног Еуропрајда које су нажалост јако брзо заборављене и систематски заташкаване и оцрњиване од стране НАТО медија у Србији и у свијету. Управо зато што су такве ЛИТИЈЕ једина истинска нада и истински пут за спас Србије.
Пут спасења је врло јасан, искрен, чист и у себи не садржи никакву конфузију и шизофренију. Кад Срби крену путем Светог Саве и Цара Лазара знаћемо куда су кренули, а овако не знамо ништа, а нико паметан не иде путем који не зна куда води…
