Органска пољопривредна производња је законски дефинисана као „посебан систем одрживе пољопривреде“, који обухвата узгој биља на газдинству, укључујући све еколошке и друштвено оправдане производно-технолошке методе, захвате и системе, који су најповољнији, користећи плодност земљишта и расположиву воду, природна својства биљака, повећање приноса и отпорност биљака помоћу природних утицаја и закона, уз прописану употребу ђубрива и средстава за заштиту биља, у складу са међународно усвојеним нормама и начелима.
Управо хемијска средства у виноградарству која се користе за борбу против болести, штеточина и употреба минералних ђубрива у конвенционалној производњи су највећа сметња одрживом коришћењу природних ресурса. Смањењем примене пестицида, вештачких минералних ђубрива и других агрохемикалија, те еколошким збрињавањем отпада из пољопривреде можемо Земљу сачувати за будуће нараштаје и конзумирати надзиран и означен производ.
Прелазни период до органске производње
Сва пољопривредна газдинства која су ушла у систем органске производње уписом у Регистар органских произвођача у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде владе Републике Србије морала су провести три године у тзв. „прелазној (конверзионој) органској производњи“.
Прелазни период се одређује ради „чишћења“ земљишта, односно отклањања остатака пестицида у земљишту до правилником одређене прихватљиве висине и усвајања агротехнике органског виноградарства, јер само у здравом земљишту расте здрава биљка.
Стога је код органске производње нужно из примене првенствено искључити или евентуално ставити под надзор:
- минерална ђубрива и пестициде (хлоровани угљоводоници, органски фосфати и карбамати, полихлориране бифениле, евентуално атразинске хербициде, који нису регистровани у нашој земљи);
- тешке метале и потенцијално токсичне елементе (кадмијум, жива, олово, молибден, кобалт, никал, бакар, хром и цинк, али и молибден, арсен, алуминијум и др.);
- биостимулаторе (хормонски и слични препарати);
- лекове (антибиотици, сулфонамиди и друга синтетичка средства);
- нитрате и нитрите;
- семенски, односно садни материјал произведен на „конвенционалан“ начин;
- генетски модификоване организме (укључујући сорте или хибриде винове лозе).
Ђубрење органских винограда
Ђубрење у органском виноградарству нема само улогу да обезбеди виновој лози хранива, него и да побољша плодност земљишта подстицањем активности живих организама у земљишту на активност. Осим зеленишног ђубрења легуминозама (махунаркама), у органском виноградарству примењује се ђубрење стајским ђубривом, глистењаком, компостом, комином, сламом, комерцијалним органским ђубривима (уз сагласност надзорне организације), морским алгама и производима од алги, биодинамичким (на органској основи) и хомеопатским (чајеви од камилице, храста, маслачка, коприве, раставића и др.) препаратима.
Количина биљкама доступног азота у земљишту не сме да буде већа од 70 кг/ха годишње, односно 150 кг/ха у трогодишњем периоду. Практично, ђубрењем органским ђубривима у земљишту винограда не сме се унети више од 70 кг/ха чистог азота.
Када је реч о периоду, после конверзионог или прелазног периода, у вишегодишњим засадима дозвољена је употреба згорелог стајњака максимално до 40 т/ха годишње или до 170 кг азота по хектару годишње из стајњака.
Минерална ђубрива, допуштена за допунско ђубрење су камено брашно познатог састава, калијум-магнезијум, али уз претходну анализу и препоруку надзорне организације, те колоидни и сирови фосфати познатог порекла и састава са допуштеним садржајем тешких метала, гранитна прашина, споро разградиви кречњаци (калцијумов карбонат, доломитни кречњак, кречњаци од шкољки, алги и сл.) и магнезијумски додаци, затим минерални калијум ниског садржаја хлора, природни извори натријум-нитрата, магнезијумска несинтетичка ђубрива и микроелементи (елементи у траговима).
Практично, не могу да се користе хемијско-синтетичка средства у заштити, те тако и у ђубрењу, али могу материје природно минералног порекла. Од активатора компостирања допуштени су микробиолошки активатори, биодинамичка и биљна средства – чајеви, екстракти и слично.
Не значи да нема никаквог „прскања“
У органском виноградарству иако је забрањена употреба хемијско-синтетичких средстава не значи да није допуштено никакво „прскање“.
Лоза се може третирати средствима која јачају неспецифичну отпорност биљака и агроеколошког система, а нису директно усмерене против проузроковача болести и организама животињског порекла: биљни препарати (чајеви, екстракти и сл.), препарати од алги, прополиса, млека, производи од сурутке, хомеопатски и биолошко-динамички препарати.
Дозвољена су справљена средства, која садрже бакар и креч, у овом случају бордовска чорба, као и природни сумпор за прскање и запрашивање винове лозе и други природни елементи са којима је могуће заштити винову лозу од штетних организама.
Једна од најзначајнијих мера у регулацији развоја проузроковача болести и штеточина у винограду, с обзиром на изразити монокултурни карактер, је повећање броја и разноликости биљних и животињских врста, при чему затрављивању винограда припада једно од значајних места. Међутим, при избору заштитних средстава битно је одабрати она која не нарушавају природну равнотежу у агроеколошком систему и не оптерећују околину опасним синтетичко-хемијским материјама.
Сорте
Сортимент је јако битан у органској производњи, а ово су неке наше сорте које се могу гајити у органској производњи грожђа.
Ласта
Ово је бела стона сорта умерене бујности са нешто већим бројем заперака. Захтева формирање уредног, пљоснатог шпалира, чиме се поспешује оплодња, олакшава заштита и омогућава боље сазревање грожђа. За препоруку је узгојни облик гијов једногуби и мешовита резидба. Лук треба да има осам до 12 родних окаца, али водити рачуна са оптерећењем чокота родним елементима.
Средином септембра чокоте красе растресити гроздови са крупним, хрскавим, овалним, жутозеленим бобицама, финог, благомускатног укуса. Грожђе не трули и може да се чува на чокоту све до првих мразева. Добро се транспортује. Ласта је отпорна на пламењачу и сиву трулеж грожђа, а осетљива на пепелницу. Препоручује се за гајење на окућници и мањим површинама. У органској производњи стоног грожђа, обавезна је заштита сумпором против пепелнице.
Кармен
Стона сорта, од кардинала наследила врло рано сазревање (средина августа). По родности, изгледу грозда и бобице и укусу врло је слична молдови. Има средње крупне растресите гроздове, крупне издужене бобице тамноплаве боје, неутралног укуса. Велике је родности и даје изузетно велики проценат тржишно вредног стоног грожђа.
За препоруку је узгојни облик ројатска кордуница и кратка резидба на кондире при чему кондири треба да имају по два окца. Средње је отпорна на пепелницу и ботритис, а осетљива на пламењачу.
Петра
Бела винска сорта. Сазрева приближно у време када и траминац, али га надмашује по приносу. Неких година се слабије оплоди. Накупља преко 20 одсто шећера. Превазилази рајнски ризлинг по отпорности на мразеве. За препоруку је узгојни облик гијов једногуби и мешовита резидба. Лук треба да има осам 12 родних окаца, али водити рачуна са оптерећењем чокота родним елементима.
Толерантна је на пламењачу и сиву трулеж грожђа, али осетљива на пепелницу. Вино има врло изражену, фину мускатну арому. Погодна је за производњу природних, полуслатких, ароматичних вина. Ракија од грожђа петре такође има изражену арому.
Петка
Бела винска сорта, бујна и велике родности. Редовно накупља преко 20 одсто шећера у шири уз умерен садржај киселина. Даје хармонична, квалитетна бела вина. За препоруку је узгојни облик Гијов једногуби и мешовита резидба. Лук треба да има осам до 12 родних окаца, али водити рачуна са оптерећењем чокота родним елементима.
Петка је отпорна на сиву трулеж грожђа, високо толерантна на пламењачу и пепелницу. Може се успешно гајити без икакве заштите против гљивичних болести или уз редуковану заштиту у годинама повољним за развој патогена.
Рубинка
Винска сорта, умерене бујности, средње али редовне родности. Формира редак, уредан шпалир. Добро накупља шећер и даје висококвалитетна, хармонична вина. Грожђе сазрева нешто пре ризлинга италијанског. За препоруку је узгојни облик Гијов једногуби и мешовита резидба. Лук треба да има осам до 12 родних окаца, али водити рачуна са оптерећењем чокота родним елементима.
Одликује се отпорношћу на сиву трулеж грожђа и високом толеранцијом на пламењачу и пепелницу, па се може гајити уз врло редуковану заштиту, а у неким годинама и без ње. Погодна је за органску производњу вина.
Бачка
Винска сорта, бујна, велике и редовне родности. Сазрева у другој епохи (друга половина септембра). Накупља око 20 одсто шећера, уз довољно киселина за производњу квалитетног вина, неутралног мириса и хармоничног укуса. За препоруку је узгојни облик Гијов једногуби и мешовита резидба. Лук треба да има осам до 12 родних окаца, али водити рачуна са оптерећењем чокота родним елементима. Испољила је високу отпорност према ниским зимским температурама и гљивичним болестима. Ова сорта се може гајити по принципима органског виноградарства, чак и у реонима са високим ризиком од зимских мразева.
Панонка
Винска сорта, умерене бујности, са усправним растом ластара и малим бројем слабих заперака. Формира редак, уредан шпалир, лак за одржавање. Грозд је растресит, бобице округле, жутозелене, сочне, пријатног укуса. За препоруку је узгојни облик гијов једногуби и мешовита резидба. Лук треба да има осам до 12 родних окаца, али водити рачуна са оптерећењем чокота родним елементима.
Сазрева неколико дана пре рајнског ризлинга. Добре је родности. Редовно накупља преко 20 одсто шећера у шири, уз висок садржај киселина. Даје висококвалитетна вина. Панонка се одликује отпорношћу на пламењачу и пепелницу и високом толеранцијом према ботритису. У већини година се може успешно гајити без примене пестицида. Врло је погодна за органску производњу грожђа.
Морава
Винска сорта, умерене бујности. Грозд је растресит, бобице округле, зелене, сочне. Вегетацију започиње мало раније од рајнског ризлинга, а грожђе сазрева приближно истовремено са њим. За препоруку је узгојни облик Гијов једногуби и мешовита резидба. Лук треба да има осам до 12 родних окаца, али водити рачуна са оптерећењем чокота родним елементима. Родност у знатној мери осцилира по годинама, од скромне до врло високе. Накупља око 20 одсто шећера уз висок садржај киселина у шири (од 10 – 20 г/л).
Вино је врхунског квалитета са карактеристичним мирисом, који подсећа на совињон. Сорта је врло отпорна на сиву трулеж грожђа и пламењачу, а средње осетљива на пепелницу. Са неколико третмана сумпором, ова сорта би се могла врло успешно гајити у органској производњи грожђа.
Сигурност и квалитет хране је основни предуслов за освајање не само домаћег него и страног, односно глобалног тржишта, те стога пред нама стоји велики изазов да кренемо од пријаве постојеће или нове производње надзорној организацији, а притом ће уследити едукација и савладавање свих препрека, баш као што то чине наши виноградари, мада у ограниченом или ретко малом броју.
Подстицаји од стране државе Србије
Право на подстицаје остварује:
1) физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства,
2) предузетник,
3) правно лице, и то:
(1) привредно друштво,
(2) земљорадничка задруга,
(3) задужбина.
Максимални износи подстицаја по врсти подстицаја су:
1) за анализу земљишта – 200.000 динара;
2) за израду виноградарског пројекта – 1.000.000 динара;
3) за припрему земљишта – 20.000.000 динара;
4) за набавку садница – 30.000.000 динара;
5) за набавку наслона, односно коља – 30.000.000 динара.
Ако се подстицаји односе на производне засаде са српским домаћим и одомаћеним сортама винове лозе, подстицаји се увећавају за 100.000 динара по хектару производног засада винове лозе, односно површине виноградарске парцеле.
Ако се подстицаји односе на производне засаде винове лозе који су у потпуности подигнути на надморским висинама изнад 200 m, односно на јужним експозицијама, односно на нагибу терена изнад 10º или на терасираним површинама, подстицаји се увећавају у износу од по 100.000 динара по хектару подигнутог производног засада винове лозе, односно површине виноградарске парцеле.
Сајмови у 2024. у Србији и околини
Најважнији агро-бизнис догађај Региона у 2024. години, 91. међународни пољопривредни сајам, биће за дан краћи, а одржаће се од суботе, 18. до четвртка, 23. маја на отвореном и затвореном простору Новосадског сајма и у Конгресном центру “Мастер“.
Од сајмова пољопрвреде у околини то су:
20.02. – 24.02. Међународни сајам пољопривреде АГРА, Пловдив, Бугарска
05.04. – 07.04. Међународни сајам пољопривреде „AgroTerra Истра“, Пазин, Хрватска
24.08. – 29.08. Помурски сејем „Агра“, Горња Радгона, Словенија
28.08. – 31.08. Међународни сајам пољопривреде и прехрамбене индустрије „Сајам шљиве“ Градачац (БиХ)
05.12. – 08.12. КроАгро – Међународни сајам пољопривреде, пољоопреме и механизације, Загреб
