Једно од оружја српских победа које су довеле до слободне и независне Србије у 19. веку био је јатаган. То је сечиво, које су на ове просторе донели Турци, а његово име потиче по називу града Јатаган. Турци су јатаган користили између 16. и 19. века и током тог периода он је као оружје прихваћен и од стране поробљених народа који су живели у саставу Отоманске империје.
Име је добио по граду Јатагану у југозападној Турској, где је започела његова производња.
Послужио је као узор за бајонет
Јатаган је једносекло сечиво, повијено на доле. Кривина је настала у циљу наношења што тежих повреда непријатељу. Наиме, повијено сечиво прави знатно већу штету од мача. Јатаган се прави тако што се између два дела мекшег метала ковањем убације љут, односно тврд комад метала који оружју даје јачину, да не пукне.
Јатаган је касније послужио као узор за бајонет који се у европским војскама појављује у другој половини 19. века. Дужина јатагана кретала се између 60 и 80 сантиметара. Јатагани које су користили јаничари били су нешто краћи. Да им не би сметали током дугих маршева.
Први јатаган у историји је припадао Сулејману Величанственом
Наводно је први јатаган у историји припадао султану Сулејману Величанственом ( око 1526-27. године). Тај јатаган направио је Ахмед Текелија и то је први познати примерак овог оружја.
У зависности од имовног стања власника, јатагана може бити крајње једноставан, без сувишних детаља, па до луксузних примерака. Такви примерци су делом опточени сребром, имају веома лепе и фине детаље и украсе попут корала у јарким бојама.
Дршка је најчешће прављена од животињске бутне кости, која се полира да буде глатка и бела. То су били такозвани „белоперци“ док су „црноперци“ имали дршке од дрвета. Јатаган се носи за појасом.
Јаничари и други пешадијски војници Османског царства користили су краће јатагане како им не би сметали током дугих маршева.
Јатаган у српској историји
Њиме су били наоружани српски устаници са почетка 19. века, иако су на каснијим сликарским делима они приказани са сабљама. То није историјски тачно. Савља се појавила нешто касније, а Карађорђе Петровић је на једном од првих сликарских приказа представљен управо са јатаганом.
Ово оружје није само служило за борбу, већ је представљало и симбол личног и народног отпора. Јатаган је био јефтин и доступан, што га је чинило погодним за масовну употребу међу устаницима, али је истовремено имао и дубоко симболичко значење – представљао је борбу за слободу.
Јатаган као културни симбол
Иако више није у употреби као оружје, јатаган остаје важан симбол културног наслеђа Балкана. У многим музејима широм Србије, јатагани се излажу као сведочанства бурне историје, а често се појављују и у уметничким делима, филмовима и књигама.
Јатаган је постао много више од оружја – он представља сећање на борбу, отпор и уметност преживљавања у суровим временима. Са својом јединственом историјом и прелепим дизајном, овај мач заувек остаје део културног и историјског идентитета српског народа.
