У подземним тунелима рудника широм света, било да су у Јужној Африци, Кини или домаћи у Бору и Мајданпеку, рудари обезбеђују гориво за нову глобалну трку имућних за сигурношћу. Свет поново дрхти од геополитичких тензија и економских турбуленција насталих сударом дивова, па не чуди што је цена злата данас достигла рекордну висину од 3.508,50 долара по финој унци.
Са преласком те границе од 3.500 долара, сада већ само још једне у низу, резервна светска валута је забележила раст од преко 30 одсто само ове године.
Ова племенита метала већ хиљадама година служи као уточиште имовине у временима кризе, али до скоро је, у дигиталном заносу, готово била сматрана за превазиђену. А сада „сија“ јаче него икад, подстакнута низом фактора који илуструју крхкост савременог финансијског система.
Тренутно, један од кључних разлога поскупљења је притисак америчког председника Доналда Трампа на сопствену централну банку – Федералне резерве (ФЕД). Трамп је недавно покушао да смени гувернерку Лису Кук због наводне преваре са личном хипотеком, што се надовезало на месеце критика првог човека најјаче светске економије на рачун председника ФЕД-а Џерома Пауела, било у вези „његове“ (конзервативне) политике каматних стопа, било личне оптужбе за скупе реновације седишта у Вашингтону.
„Тржиште је забринуто за снагу институција у САД, шире него само за ФЕД“, каже Хелен Амос, аналитичарка из BMO.
Овај притисак на ФЕД је довео до слабљења америчког долара, који је пао на најнижи ниво у више од месец дана, чинећи злато јефтинијим за стране купце и додатно га подстичући. Злато расте сваког дана откако је Трамп објавио смену Кук (због чега је она повела судски поступак).
Ова политичка драма се преплиће са очекивањима да ће ФЕД смањити каматне стопе на састанку 17. септембра. Трговци процењују 90 одсто шансе за смањење од четврт процентног поена, према CME FedWatch алату.
Спас од обвезница
Као актива без фиксног приноса, злато цвета у окружењу ниских камата, јер инвеститори беже од обвезница и акција ка већем профиту.
Недавни извештај о личној потрошњи у САД, који је био у складу са очекивањима, додатно је појачао ове прогнозе, док се чека извештај о запослености овог петка, који би могао указати на слабост економије.
Поред домаће америчке, и геополитичка несигурност такође игра улогу. Трампове царине, укључујући оне из „Дана ослобођења“ у априлу, уздрмале су глобалну трговину, доводећи до хаоса на тржишту злата.
Иако су злато и сребро тренутно изузети од царина, краткотрајна одлука америчке царине прошлог месеца да их опорезује изазвала је панику, пре него што је повучена.
„То је био Трамп и оно што је урадио геополитици и глобалној трговини“, каже Адријан Аш из BullionVault-а, истичући да су амерички избори прошле године „запалили ватру“ под златом. Додајте томе страхове од инфлације, слабости америчке економије и преиспитивања улоге долара у светском систему.
Централне банке су постале главни купци, диверсификујући резерве далеко од долара. Кина, Индија, Турска и Пољска повећавају залихе злата, прелазећи чак и евро као другу највећу резервну активу, према извештају Европске централне банке из јуна.
„Део америчких трезорских обвезница које држе стране централне банке опада већ деценију, али прелазак на злато је убрзан ове године због дугова САД, падова рејтинга, трговинских тензија и геополитичких ризика“, објашњава Ипек Озкардешкаја из Swissquote Bank.
У Индији, пензиони фондови траже одобрење за улагање у златне ETF-ове, показујући да високе цене не обесхрабрују тражњу – напротив, купци прелазе са накита на инвестиционе шипке и кованице.
Сребро, „сиромашни рођак“ злата, такође расте, достигавши 40,76 долара по унци – највише у 14 година. Аналитичари из Pil Hant-а напомињу да би сребро могло бити следећи циљ Трампових царина, што га додатно подстиче. Због празника Дана рада у САД (Labour Day, 1. септембар), трговина је била слаба, што је допринело волатилности.
И докле тако?
Што се прогноза тиче, оптимизам за цену злата је велик.
„Злато би могло достићи 3.600 долара, па чак и више до краја године, ако ФЕД спроведе више смањења и ако мир у Русији и Украјини остане недостижан“, каже Тим Вотерер из KCM Trade.
Марк Хефеле из UBS Global Wealth Management предвиђа 3.700 долара до јуна следеће године, не искључујући 4.000 долара ако се услови погоршају.
Питер Шиф, познати инвеститор, дао је крајем августа 2025. прогнозу да би цена злата могла достићи и до 6.000 долара по унци у 2026, пратећи пад вредности америчког долара.
„Септембар је увек окрутан месец за тржишта, али овај носи питање да ли ће ФЕД савити или сломити“, каже Стивен Инес из SPI Asset Management.
Сребро има још већи потенцијал, са односом злато-сребро изнад дугорочног просека од 60–80, што сугерише већи раст.
У Европи, притисак на обвезнице илуструју рекордни приноси: британске 30-годишње обвезнице на 27-годишњем максимуму, француске на 16-годишњем, немачке на 14-годишњем.
Ово појачава притисак на финансијске лидере, попут шефице ЕЦБ Кристин Лагард, која упозорава да би подривање независности ФЕД-а представљало „озбиљну опасност“ за глобалну економију.
Злато је готово удвостручило вредност од почетка 2023, са 27 одсто растом 2024. и пробијањем 3.000 долара у марту. Док инвеститори чекају податке о запослености, ова прича о сигурности у несигурним временима наставља да се развија, подсећајући нас да у свету где се долари слабе а институције тресу, злато остаје и надаље најближе идеалу сигурности.
