Због низа појединости око периода досељавања, а затим природних и оних миграција изазваних ратовима, овај фељтон ће посебно бити интересантан читаоцима чији су преци или су они сами родом са територије Хрватске, а сада расути од Европе, Канаде и САД, па све до Аустралије.
Сажимајући најзначајније податке који доказују тезу о биолошком слому српског становништва у Хрватској, професор Ливада истиче да је значајније насељавање Срба уследило након експанзије Отоманског царства, па све до данашњих дана.
Од Грделичке клисуре до Загребачке горе
Књига је настала на основу раније урађеног истраживања „Распоред насељености српског становништва по насељима у Хрватској 1880-2011“, које је 2012. одобрило и финансирало Веће српске националне мањине Загреба, наводи овај стручњак и додаје да је експанзија турске империје на Балкану започела после битке на Марици 1371, а после 1389. и Бојa на Косову, умногоме је одређена судбина тадашње српске државе.
Најтрагичнији ратни догађај у борби против Турака на хрватском тлу збила се на Крбавском пољу 1493. Тада изгибе готово цело хрватско племство, међу њима и син бана Деренчина, а неки племићи падоше у заробљеништво.
Процењује се да је у изгинуло око 13.000 људи и 70 свештених особа. Турци су касније са лакошћу продирали до Штајерске и дошли под зидине Љубљане – наводи овај аутор.
Миграције Срба: Успон и изазови
Али, од Турака су бељали и Срби, а Ливада примећује да су сви истраживачи који су се до сада бавили овом темом истицали да су Срби долазили преко планинских превоја. Било је то „метанастазићко продирање од Грделичке клисуре до Загребачке горе“, наводи Ливада подсећајући на речи чувеног балканолога Јована Цвијића.
„Једино што су са собом носили су навике, обичаји, хришћанска вера и обреди и начета племенска организација, темељена на многолудној породици, која ће се одржавати вековима. Неретко, њихови свештеници били су њихови духовни вође, учитељи писмености, видари, а често и четовође.“
Крваво столеће: Тешке последице ратова
„Касније, када су се станиционирали на турске заузете просторе, претварали су се у такозване пребеге, уз нова жртвовања за новостворену одбрамбену регију Крајину.
Тада је Аустријска царевина одлучила да организује и формира Војну крајину са сталном војском (са кулaма и караула), и да тако створи ефикасну превенцију, односно своеврсну сигнализацију евентуалних турских похода, да би затворила пролаз тих продора. Међутим, тада је и Турска основала своју Турску крајину.“
Сталне пљачке, различити облици харача, константан страх народа, били су кључни за даљу миграцију српског живља.
Ратови и страдања су присиљавали народе на миграције
Познати писац историје Срба Константин Јирићек истиче да су ратови и страдања просто присиљавали народе на веома ризичне миграције и то услед страха, оскудице, скупоће, болести, глади, силних застрашивања тражили су у немогућем спас. Наиме, турски непрестани притисци, зулуми и упади изазивали су „стална крешева“.
Нагонали су људе у бескрај, да преко превоја, шума, испод Шаре, Скопске Црне Горе да дођу преко Херцеговине у Далмацију и Хрватску. Ове сеобе трајале су вековима, да би попуњавале испражњене просторе у Хрватској.
Цео 16. век био је време великог страдања у тада недовољно насељеној Хрватској, које неки по томе називају „краво столеће“ – наводи Ливада и предочава сажету хронологију сеоба и насељавања српског становништва на просторима данашње Хрватске.
Први пописи становништва: Прекретница у истраживању
Аутори су се одлучили да своје истраживање базирају од 1880. године зато што сви ранији пописи, како тврде, нису испуњавали основне критеријуме потребне за озбиљно истраживање. У време владавине Аустро-угарске монархије, први попис становништва био је 1785. године, познат и као „јозефински попис цивилне Хрватске и Славоније“.
Међутим, био је усмеравао само на војно способно становништво. Век касније, 1850. уследио је други попис који је трајао годину дана, али ни у њему нису сви пописани. Тек наредни попис, спроведен 1857. године, био је први општи попис којим је било обухваћено целокупно домаће присутно и привремено одсутно становништво.
Поред имена и презимена, требало је пописати и низ других личних података, међутим, и тај попис је имао низ манквости, нпр. није се уносила податак о народности, него само о вероисповести, или подаци се нису исказивали за ниже територијалне јединице од жупаније.
Све су манквости уочене и контролисане, што је преду условило наредне пописе становништва Царевине 1869, 1880, 1890, 1900. и 1910. године.
Наше истраживање се ограничио на попис од 1880. године и на наредне пописе, дакле за период од 30 година, како то чини и Државни завод за статистику Републике Хрватске – навео је професор Ливада.
Живот под империјалним притисцима: Срби и њихова борба
Срби су се после пораза Србије 1371. вековима досељавали на пустаре и колико би искрчили, толико би добили земље. Али, Срби су истовремено морали давати ‘цару коња и војника’.
Стално су били изложени природној селекцији – наводи проф. Ливада за „Вести“ и додаје да је само током последњег рата, деведесетих, опљачкано и уништено најмање 24.000 стамбених и 13.000 привредних објеката чији су власници били Срби.
