Царска лавра Хиландар поново ће засијати у старом сјају. Завршни радови на обнови Дохије, једног од најстаријих објеката, али и спољашњи грађевински радови на сусједној Игуменарији са параклисима Светог Саве и Светог Димитрија, одакле је кренуо пожар 2004. године, очекује се ће бити завршени крајем сљедеће године.
Тада ће светионик српског православља засијати старим сјајем за ходочаснике и посетиоце.
Упркос повременим звуцима машина, ништа не може нарушити духовни мир и снагу молитиве хиландарских монаха, чији богослужбени круг непрекидно траје већ 825 година.
Скела и ограђени простор градилишта око Игуменарије и Дохије готово су неприметни за вернике. Без обзира што се налазе уз сам улаз у цркву, задужбину краља Милутина. Тачније, њену западну припрату сазидану по налогу кнеза Лазара.
Дохија је некад била подрум и служила као магацин. Касније су израђени и њени виши делови и постала је дио Игуменарије, конака за игумане манастира.
Радови на обнови спољашњег дела манастира требало би да буду готови ове године до манастирске славе Ваведење 4. децембра, али ће мањи дио унутрашњих радови остати за следећу годину.
Годишње га посети и до 15.000 људи
Хиландар годишње посјети и до 15.000 људи, ходочасника и туриста, као и свештеника и монаха. Сви они долазе како би се поклонили светогорској светињи коју су основали Стефан Немања и његов син Свети Сава.
Они су 1199. године обновили постојећу запуштену цркву Ваведења Пресвете Богородице, на чијем је месту краљ Милутин подигао своју задужбину која је завршена почетком 14. века.
Простор Милутинове цркве подељен је на олтар, наос и припрату. Специфично је, између осталог, да је то једина црква на Светој Гори која има врата на певницама. Те, то што се у првој Лазаревој припрати налази јединствена фреска Милоша Обилића.
Хиландар има нешто више од 50 монаха и искушеника и сваког дана угости око 100 верника и посетилаца. Манастир обезбеђује у својим објектима смештај и за 70 до 80 радника који на разним пословима помажу манастиру.
Чак и они који долазе у ту светињу из туристичких разлога, не остају равнодушни и у повратку кажу да су, ипак, били из верских разлога, јер су ту пронашли мир и осетили нешто што до тада никад нису.
Верници највише долазе из Србије, региона и готово свих делова света, доживљавајући посету Хиландару, како кажу, као врхунац верског живота и као место које сваки Србин током живота мора бар једном да посети из духовних разлога и из поштовања према славним прецима.
