Обнова манастира Карановац, једне од највећих православних светиња у Поткозарју, која је започета пре две године, напредује из дана у дан. Верници ће ускоро присуствовати завршетку и освећењу манастирског конака. Уздизање ове светиње велика је нада за развој верског туризма у овом крају Српске.
Радови су почели 2022. године освећењем темеља манастирске цркве и конака захваљујући Епархији бањалучкој и владици Јефрему. Археолошка истраживања почела су још 2004. под руководством археолога и директора Завичајног музеја Градишка Милана Ђурђевића. По њему данас носи име Археолошки парк сачуван уз манастир.
„У парку су материјални остаци који показују континуитет дуг више од 2.000 година. Од римског периода и пољопривредног имања, некрополе, манастирске цркве, привредне зграде, до цркава брвнара из турског периода“, рекао је археолог Бојан Вујиновић, који је и градски менаџер Градишке.
Према његовим речима, то је репрезентативан пример културног континуитета на просторима Републике Српске. Овај манастирски комплекс представља јединствену причу кроз археолошки парк и будућу музејску поставку, која има намеру да реконструише слику Поткозарја кроз неколико миленијума.
Он је истакао да је за овај комплекс веома важан проналазак ћириличког и глагољичког писма те да се кроз будућу музејску поставку прикажу сви феноменални експонати као важан материјални доказ православног континуитета.
„У средњовјековној манастирској цркви пронађен је најстарији ћирилички натпис из 1301. године, на којем пише: ‘Ја поп Ломнице писах по рожденству Христовом на 1.000 на 300 и на једно лето…’ То директно упућује на сам почетак 14. вијека те на период Стефана Драгутина из лозе Немањића, који је на простору Усоре и Соли, са друге стране ријеке Врбас, очигледно имао утицај и на православни живаљ који је тада живио у Доњим Крајима“, појашњава Вујиновић.
Натпис из 12. века
Један глагољички натпис на камену доводи се у везу са 12. веком. На њему је исписано мушко име у дативу (Радину). Данас се чува као дио сталне поставке у Музеју Републике Српске. Иако је овај натпис из релативно касног времена, говори у прилог одређеној Ћирило-Методској традицији.
„Други натпис доводи се у везу са другом половином 14. вијека. Пронађен је на надгробној плочи, на гробу дјетета. На натпису је име и презиме дјетета, Милета Стојић, што заправо представља најстарије сачувано име и презиме некога из Поткозарја. Занимљиво је да управо у овим крајевима и дан-данас имамо породице Стојић и Стојнић. То је заправо та прича о континуитету, која је веома важна да се исприча кроз будућу музејску поставку и Археолошки парк, али и уопште о културном насљеђу Поткозарја и овог дијела Републике Српске“, рекао је Вујиновић.
Завршетак манастирског комплекса у Горњим Кијевцима засигурно ће допринети развоју верског туризма. Пре свега кроз Археолошки парк, који је заштићен као национални споменик БиХ.
Духовни и верски центар
Градоначелник Градишке Зоран Аџић истиче да је град поносан на обнову средњовековног манастира Карановац. У њега је уложено двије деценије значајних археолошких истраживања која су показала идентитет и континуитет живљења на нашим просторима.
„У сарадњи са Епархијом бањалучком и владиком Јефремом максимално смо се укључили у откуп земљишта и израду пројектне документације. Са Владом Републике Српске и другим републичким установама почели смо с обновом једне од највећих светиња Поткозарја. Радује нас чињеница да ћемо у неколико наредних година добити духовни и вјерски центар Поткозарја, који ће кроз своју обнову, археолошки парк и музеј, свједочити о животу православног народа на нашим просторима те бити истински репрезент нашег идентитета на простору Републике Српске“, рекао је Аџић.
Архијерејски намесник градишки протојереј ставрофор, Гојко Слијепчевић истакао је да га радује обнова духовног живота манастира Карановац. Посебно чињеница да ће ова светиња бити значајан центар, не само за намесништво градишко и за Епархију бањалучку, него за читаву православну цркву.
„То је наш манастир из средњег вијека. Из времена Немањића када је Српска православна црква била присутна у свим етничким српским просторима. Нажалост, он је страдао као и многи наши средњовјековни манастири, а иако је прошло неколико вијекова православни народ није заборавио манастир Карановац“, истакао је Слијепчевић и додао да се црква одважила на тако битан корак ка обнови манастира Карановац, који ће поред вјерског имати и туристички значај с обзиром да се налази само седам километара од аутопута Градишка – Бањалука.
“Пут меда и Римљана”
Манастирски комплекс у Горњим Кијевцима биће дио прве интерпретативне руте у БиХ под називом “Пут меда и Римљана”, гдје ће сви посјетиоци моћи путем дигиталних инфо-табли сагледати 3Д моделе некадашњих објеката те прочитати о свим детаљима, а при томе бити и дио ове туристичке приче.
– На ријеци Лубини планирано је и шеталиште у дужини од 2,5 километара те увезивање пољопривредних газдинстава, одмаралишта и планинарских домова у читаву причу кроз гастрономију и адреналински туризам – рекао је Бојан Вујиновић.
