У ери промена у геополитици и глобалних климатских императива, Индија и Русија налазе се у првим редовима нуклеарне енергетске револуције. Њу Делхи је најавио план изградње пет домаћих малих модуларних реактора (СМР) – названих „Бхарат нуклеарни реактори“ – у наредним годинама уз учешће приватног сектора.
Овај амбициозни план, чији је циљ производња 100 гигавата (ГW) до 2047. године, подржан је повећањем буџета за нуклеарну енергију од 170% у последњој деценији.
Федерални буџет за 2025. годину поставио је темеље за „нуклеарну ренесансу“. Ово укључује значајно издвајање од 200 милијарди рупија (2,3 милијарде долара) за развој СМР-а – према званичним документима, Индија планира да до 2033. године стави у погон најмање пет домаћих малих модуларних реактора.
Буџет такође предвиђа реформе које треба да привуку приватне инвестиције, што указује на одлучан заокрет Индије ка енергетској независности.
Јачање сарадње са Русијом
Кључни аспект овог плана јесте продубљивање односа са Русијом, најпоузданијим партнером Индије у области нуклеарне енергије.
За Русију, индијски нуклеарни подухвати представљају прилику да додатно учврсти своју позицију као стратешког партнера у будућности енергетског сектора Индије, ослањајући се на деценије успешне сарадње.
Технолошко партнерство у нуклеарној енергији
Нуклеарно партнерство Индије и Русије датира још из касних 1980-их, а крунисано је изградњом нуклеарне електране Куданкулам (КНПП), што је сведочанство заједничке посвећености мирољубивој употреби нуклеарне енергије.
Компанија „Росатом“ изградила је 2.000 МW реакторе у Куданкуламу, док су још четири реактора у изградњи, што потврђује репутацију Русије као поузданог партнера.
Руски „Росатом“, који већ игра значајну улогу у нуклеарном сектору Индије, показао је интересовање за развој малих модуларних реактора прилагођених енергетским потребама Индије, нарочито за снабдевање удаљених региона и декарбонизацију тешке индустрије.
Имајући у виду искуство „Росатома“ у развоју плутајућих СМР-а, попут „Академик Ломоносов“, Русија може помоћи Индији да убрза распоређивање ових флексибилних и скалабилних нуклеарних постројења.
Индијски државни институт за нуклеарна истраживања, Bhambha Atomic Research Centre (BARC) са седиштем у Мумбају, активно развија „Бхарат мале реакторе“, а руска стручност у дизајну могла би додатно да унапреди ове напоре.
Путем партнерства са компанијом Nuclear Power Corporation of India Limited, „Росатом“ може осигурати безбедно и ефикасно постављање реактора, уз обуку и оперативну подршку.
Реформе у сектору и улагања
Развој нуклеарног сектора у Индији ометан је низом регулаторних баријера, питањима одговорности и геополитичким притисцима. Закон о грађанској одговорности за нуклеарну штету (CLNDA), донесен 2010. године ради осигурања брзе компензације жртвама нуклеарних инцидената, одвратио је приватне инвеститоре. Међутим, Индија сада ревидира прописе како би привукла стране улагаче.
Утицај овог закона на сарадњу Индије и Русије до сада је био ограничен, јер се пројекти спроводе у оквиру владиних билатералних споразума. На пример, изградња КНПП настављена је у оквиру сувереног споразума који штити руске државне ентитете, попут „Росатома“, од директне одговорности, чиме је омогућена континуирана сарадња.
Ипак, реформе би могле отворити пут руским приватним инвестицијама и убрзати развој малих модуларних реактора.
Да би остварила циљ од 100 ГW нуклеарног капацитета, Индији ће бити потребно приближно 450 милијарди долара инвестиција у наредне две деценије. У том циљу, земља разматра моделе јавно-приватног партнерства, директне стране инвестиције и „Суверене зелене обвезнице“.
Русија, која већ примењује државно подржане финансијске моделе за нуклеарне пројекте, могла би помоћи у смањењу финансијских ризика, нудећи повољне кредите, попут оних за Куданкулам.
Русија има предност над западним конкурентима
Русија није једини глобални лидер у нуклеарној индустрији који конкурише за пројекте у Индији. Сједињене Америчке Државе и Француска такође желе да понуде Индији SMR технологије, а компаније попут „NuScale“ и „EDF“ активно промовишу своја решења. Ипак, строги услови CLNDA закона дуго су представљали препреку у преговорима са западним компанијама, јер су тражиле веће гаранције одговорности.
Супротно томе, Русија може заобићи ове препреке кроз владино-владине споразуме, што јој даје стратешку предност у дугорочној нуклеарној сарадњи са Индијом.
Иновације и безбедносни стандарди
Индија је светски лидер у развоју реактора на бази торијума, док је Русија водећа у области реактора брзих неутрона, што отвара велике могућности за заједничка истраживања. Индијски буџет за 2025. годину предвиђа 2,31 милијарду долара за развој нуклеарних технологија, што би се могло значајно повећати кроз интензивнију сарадњу са Русијом.
Поред тога, руска стручност у преради потрошеног нуклеарног горива може помоћи Индији у управљању нуклеарним отпадом, затварајући горивни циклус и унапређујући дугорочну одрживост сектора.
Геополитички значај сарадње
Осим технолошког и финансијског аспекта, сарадња у нуклеарној енергији додатно учвршћује геополитичке односе Индије и Русије. Како земље БРИКС+ граде мултиполарни светски поредак, енергетска безбедност постаје стратешки стуб њиховог партнерства.
Заједничким развојем напредних нуклеарних технологија, Индија и Русија могу предводити енергетску транзицију Глобалног Југа, смањујући ослањање на западне енергетске системе.
