Никола Скобаљић (1430–1454) био је српски војвода из Дубочице, области око данашњег Лесковца, и последњи владар тог краја пре коначног пада под турску власт. Његова тврђава, позната као Зелени град или Скобаљић град, налазила се изнад данашњег Вучја и служила је као важна тачка отпора против Османлија.
Историјска улога и војни подвизи
Након освајања Цариграда 1453. године, султан Мехмед II покреће офанзиву на српску Деспотовину. Деспот Ђурађ Бранковић саветовао је опрез и чак предлагао предају, али Скобаљић, иако је био подређен војсковођа, одлучује да се супротстави Турцима.
Дана 24. септембра 1454. године, у бици код Бање, Скобаљић са својом војском до ногу потуче турске снаге. Након ове победе, наставља са герилским нападима по дубини турске територије, што изазива гнев самог султана.
Султан Мехмед II лично долази са војском и 16. новембра 1454. године, у бици код Трепања, надјачава српске снаге. Скобаљић је заробљен и погубљен набјањем на колац — што га чини једним од првих познатих Срба који је на тај начин погубљен од стране Турака.
Легенде и народно предање
У народном предању, Никола Скобаљић има готово митски статус. Према легенди, његова мајка, девојка из села Вина, затруднела је након што је појела живу рибу — скобаља — по којем је дечак и добио име. Приче говоре да су га Турци ухватили захваљујући издаји куме, али и да су га, чак и тада, ухватили само мртвог — јер је, у тренутку смрти, на свом коњу узлетео у небеса.
Наслеђе и сећање на Николу Скобаљића
Његова тврђава и данас постоји као археолошко налазиште изнад Вучја.
Мештани Вучја и Лесковца сваке године организују манифестацију посвећену Скобаљићу у порти храма Светог Јована Крститеља, где му се одаје почаст кроз витешке борбе и културни програм.
Завештање
Никола Скобаљић остаје симбол отпора и непоколебљивог духа српског народа. Његова борба, спремност да не послуша чак ни врховног војсковођу ради одбране отаџбине, његова саможртва и трагична смрт — све то га чини једним од највећих хероја српске средњовековне историје. Он нас подсећа да слобода често има цену, али и да вреди сваке жртве.
