Јавља се јака главобоља коју пацијенти описују као „севајућу” и најјачу коју су икада имали, која често буде праћена мучнином и повраћањем, али и поремећајем стања свести
Мождане анеуризме су локализована проширења можданих артерија и према подацима два до пет одсто популације има анеуризму на неком од крвних судова мозга. Процењује се да ће у току живота прокрварити 20 одсто анеуризми и оно што забрињава је да половина оваквих болесника умире непосредно по њеном пуцању, а од оних који преживе и буду третирани у специјализованој установи – само трећина се потпуно опорави, трећина остане са лакшим или тежим последицама, а трећина премине.
Др сц. мед. Филип Витошевић, научни сарадник Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава”, истиче да се сматра да је развој анеуризме последица мултифакторијалног процеса који чине генетски предиспонирајући фактори и секундарни фактори ризика. Најпре је реч о дефекту зида крвног суда који је настао током ембрионалног развоја или касније током живота, а онда се под утицајем хемодинамских сила тока крви на том месту с временом развије анеуризма. – Чињеница да анеуризме најчешће настају на местима рачвања великих можданих крвних судова управо указује на значај хемодинамских фактора. Зато треба указати и на утицај нерегулисане хипертензије која је значајан фактор ризика за настанак можданих анеуризми. Развојем савремених дијагностичких процедура, пре свега скенера и магнетне резонанце, ангиографских процедура и њиховом већом доступношћу, све је већи број пацијената којима се анеуризма открије „на време”, пре него што дође до њеног пуцања. Након откривања анеуризме овим методама, раде се анализе њених морфолошких карактеристика ради процене ризика од руптуре. Ризик за њено пуцање је највећи код анеуризми величине преко пет милиметара. Анеуризме локализоване на рачвама великих можданих крвних судова, нарочито средње великомождане артерије, предње комуникантне артерије и базиларне артерије, чешће су повезиване са већим ризиком за руптуру – додаје др Витошевић.
Чак и неруптуриране анеуризме могу да дају одређене симптоме. Најчешће су то главобоље, али и симптоми као што је пад капка једног ока, бол иза ока, слабости једне стране лица или тела… Руптуриране анеуризме, с друге стране, дају велика крварења у мозгу и доводе до јаке главобоље коју пацијенти описују као „севајућу” и најјачу главобољу коју су икада имали, која често буде праћена мучнином и повраћањем, али и поремећајем стања свести различитог нивоа па и до коме.
– Уколико се утврди постојање мождане анеуризме као узрока крварења, приступа се лечењу које подразумева искључивање анеуризме из циркулације, ендоваскуларним или оперативним путем. И једна и друга метода имају своје предности и специфичности и најчешће се одлука о начину третмана доноси конзилијарно, уз учешће лекара различитих специјалности. Опоравак и исход лечења зависе од многобројних фактора, али и начина третмана. Ендоваскуларни третман анеуризми које нису руптурирале и које су откривене „на време” је најкомфорнији за пацијента. Ова метода користи постојање наше мреже крвних судова и тако се преко препонске артерије посебним системом катетера долази до можданих артерија, а потом се анеуризма испуњава специфичним спиралама од платине како би се искључила из циркулације. Са друге стране, у случају руптуре анеуризме и великих крварења, оперативни третман има предност, јер се у овом случају осим третмана анеуризме врши и евакуација крви, чиме се мозак ослобађа присуства и притиска крви – додаје наш саговорник.
Показано је да нерегулисана хипертензија, тј. она коју карактеришу нагли и чести скокови крвног притиска, значајно утиче на руптуру анеуризми. Такође, као фактори ризика се издвајају пушење и изражена атеросклеротска болест крвних судова. И генетски фактори имају улогу у настанку анеуризми, па се препоручују превентивни дијагностички прегледи онима чији родитељи имају дијагностиковану анеуризму, нарочито после 35. године, када се ризик за руптуру постепено повећава.
– Наша установа је специјализована за лечење свих цереброваскуларних болести. Број пацијената са можданим анеуризмама се повећава и велика је дилема да ли се заиста повећава број пацијената са анеуризмом или је доступношћу дијагностичких прегледа њихово откривање веће, па је тако и број анеуризми које видимо већи. У нашој установи имамо могућност да урадимо ЦТ и МР ангиографију уколико постоји сумња на мождану анеуризму, и тако утврдимо њене карактеристике. Такође, у најсавременијој ангио-сали имамо могућност да ендоваскуларним путем третирамо анеуризме у ризику и спречимо њихову руптуру. Можемо да се похвалимо да су ове интервенције на највишем нивоу и да нема разлике између третмана анеуризми у највећим светским клиникама и наше установе у смислу обучености кадра и материјала који се користе. То је јединствен пример да под једним кровом урадимо све што је потребно пацијентима са можданим анеуризмама. Све одлуке о третману анеуризми доносимо конзилијарно, уз учешће интервентног неурорадиолога, неурорадиолога, неуролога, неурохирурга и васкуларног хирурга, и сви који имају потврђену анеуризму могу да се обрате нашем конзилијуму ради евалуације и евентуалног третмана – закључио је др Витошевић.
