Немачка федерална служба за запошљавање објавила је да је број незапослених премашио три милиона, а то нису једине лоше вести с обзиром да је немачка економија у другом кварталу ове године опала за 0,3 одсто, па се може рећи да је привредни просперитет земље у опасности, пише Билд.
Америчка привреда је, поређења ради, у истом периоду остварила раст од чак три одсто.
Како наводи лист, рецесија у Немачкој траје већ три године, што се није догодило никада у историји Федералне Републике, а знакова побољшања нема на видику.
Број корпоративних банкрота је у јулу повећан за 19,2 одсто, у поређењу са годину дана раније, а и инфлација је поново у порасту, тако да су цене у августу порасле за 0,2 одсто.
Немачки канцелар Фридрих Мерц је у овој кризној ситуацији у суботу најавио оштре мере штедње, рекавши да се у Немачкој годинама живело преко реалних могућности, као и да је данашњи систем неодржив уз приходе који се остварују.
Иако је канцелар грађанима обећао да ће од лета осетити приметна побољшања, догодило се управо супротно, наводи Билд.
Влада састављена од коалиције демохришћана и социјалиста, ЦДУ/СПД, сада је под огромним притиском, а Мерц је најавио “јесен реформи”, преноси Танјуг.
Влада планира реформе пензионог и здравственог система, истовремено се жалећи на терет социјалних давања.
Јенс Шпан, лидер посланичке групе ЦДУ/ЦСУ у парламенту, изјавио је да социјална давања износе 42,5 одсто, што је рекордно висок износ.
Саветодавни одбор министарства економије упозорио је да жељена социјална политика прети да дугорочно ослаби макроекономски развој, уз стагнацију и губитак међународне конкурентности.
Због свега тога, владајућа коалиција је за сада одложила реформу пензија, па се очекује да надлежна комисија неће представити предлоге у том смислу пре средине 2027, додаје Билд.
Исто тако, одложено је и питање решења здравственог осигурања чијим фондовима ће наредне године недостајати четири милијарде евра, а 2027. чак 12 милијарди, наводи немачки лист.
Удео средстава за социјална давања у оквиру БДП-а у Немачкој је растао, па је тако 1990. износио 24,1 одсто, а данас је то 31,2 процента, што значи да скоро сваки трећи евро од укупне економске производње сада одлази на социјална давања.
Истовремено, све већи број Немаца одлази на боловање, па су тако 2004. запослени у просеку одсуствовали с послија 8,7 дана, док је 2023. тај број износио чак 15,1 дан.
Немачка има и још један минус, а то је да има веома скупу производњу и трошкове рада који су међу највишима на свету, наводи Билд.
