Европска унија наиме разматра да забрани штетне ПФАС хемикалије, познатих и као „вечне хемикалије“.
Са овим хемикалијама се сусрећемо сваки дан: оне се налазе у тефлонским тигањима, водоотпорној одећи и обући, амбалажи за храну (посебно оној која не пропушта масноћу, попут кутија за пицу или кесица за кокице), пени за гашење пожара, одређеним козметичким производима (пудери, маскаре, креме), индустријским мазивима и бојама.
Могућа забрана Европске уније је забринула индустрију која упозорава на велике губитке, поремећаје у ланцима снабдевања и раст цена за крајње потрошаче ако те мере ступе на снагу.
Шест држава предложило забрану
Холандија, Данска, Немачка, Норвешка и Шведска још прошле године предложиле су потпуну забрану свих ПФАС хемикалија, а Европска комисија чека научну процену која би требало да буде готова следеће године.
Тек тада би могао да стигне конкретан предлог – а он би могао да значи потпуну забрану ПФАС за потрошачке производе, док би индустрија добила изузетке ако не постоје алтернативе, преноси АНСА.
Поред тога, планира се и европски систем за праћење загађења ПФАС хемикалијама, као и чишћење већ контаминираних локација које треба да плати фирма–загађивач, или држава из јавних фондова ако се одговорни не могу пронаћи.
Немачка оштро против
Немачки министри привреде из више савезних покрајина отворено се противе потпуној забрани „вечних хемикалија“. Тврде да би то значило гашење читавих сектора и својеврсни програм деиндустријализације Европе.
Поред губитка радних места, упозоравају и на последице по ланце снабдевања, раст трошкова и пад инвестиција.
Критичари из индустрије кажу да најављена правила већ сада стварају несигурност приликом планирања и успоравају иновације, што може дугорочно ослабити конкурентност европске хемијске и прерађивачке индустрије у односу на Сједињене Америчке Државе и Азију.
Шта је ПФАС?
ПФАС хемикалије су велика група вештачки произведених једињења која се у природи веома споро разграђују, па се називају и „вечне хемикалије“. Развијене су још средином 20. века због своје отпорности на воду, масноће и високе температуре.
Поменуте хемикалије могу доспети у воду, земљу и храну, а дуготрајна изложеност повезује се с повећаним ризиком од одређених болести, укључујући проблеме са јетром, имуним системом и хормонима.
