Прамајка свих људи, позната као митохондријска Ева, живела је у Африци пре око 120.000 година. Њени гени се налазе у сваком од нас, каже научник Института за општу генетику „Вавилов“ Руске академије наука Константин Крутовски.
Прва жена
Митохондријска Ева је условно молекуларно-биолошки појам, који означава жену која је најстарији предак савременог човека (Homo sapiens). Управо од ње су људи наследили један од два типа генома – митохондријални.
Људи имају два типа генома – једарни и митохондријални. Једарни геном се налази у једру ћелије и у процесу формирања полних ћелија врши се комбинација и редукција, односно потомци добијају половину гена од оца, а другу половину од мајке. Други геном се налази у митохондријама и он потомцима преноси гене мајке. „Митохондрије су унутрашњи делови ћелије који имају елипсоидну структуру. Окружени су протеинско-липидном мембраном која плива у цитоплазми и зове се органела. Свака митохондрија има своју ДНК. Геном митохондрије је величине око 16.560 нуклеотида, што је 181.000 пута мање од једарног генома који садржи три милијарди нуклеотида. У митохондријском геному се налази 37 гена, укључујући неколико веома важних гена који су одговорни за метаболизам. Ако дође до поремећаја у овом геному онда долази до озбиљне наследне болести коју ће мајка пренети. Међутим, за разлику од генома једра, који има само једну копију, митохондријски геном има много копија, јер у ћелији не постоји једна митохондрија, већ неколико стотина, па чак и хиљада. У случају да се мутација догодила у једној органели, онда се то компензује другим, али ове мутације нису толико опасне као мутације у једарној ДНК“, објаснио је професор Крутовски. Главна функција тих органела је у синтези АТП (аденозинтрифосфата) који се користи у ћелијама у својству основног извора хемијске енергије. „За разлику од једарне ДНК, код које половину добијамо од мајки, а другу од оца приликом оплођења јајне ћелије, митохондријски гени који се налазе у ћелијској структури, органели, преносе се само потомцима мајке. Када се једро сперматозоида споји са једром јајне ћелије, око једра се налазе митохондрије и оне се од мајке преносе на бебу“, рекао је руски генетичар.
У митохондријалној ДНК се налазе искључиво гени мајке, зато се те митохондрије које се налазе у нашим ћелијама наслеђују по мајчинској линији све од првог претка митохондријске Еве. Сви смо пореклом из Африке Постоје методе филогенетске анализе које се користе за одређене еволуционарне односе међу организмима. То се може шематски приказати и зове се филогенетско дрво. „Митохондријална ДНК, као и било која друга, мутира и што је већи временски простор међу поколењима, онда је све већи број мутација. Анализирајући јединке различитог географског, етничког и расног порекла, генетичари су изградили филогенетско дрво које одражава време дивергенције потомака од заједничког претка – мајке. Посматрањем се може видети матично филогенетско дрво које изгледа као обрнуто породично стабло. На њему се може видети да смо сви у сродству и да имамо заједничког мајчинског претка у Африци. Тај предак се зове митохондријална Ева“, објаснио је генетичар. Према научним подацима, савремени човек се појавио управо у Африци пре око 200 хиљада година и ширио се даље преко Азије и Европе по целом свету
