Кретање електрона ухваћено је на начин који никада раније није виђен.
Истраживачи су развили ласерски микроскоп који снима слике брзином у атосекундама — или милијардити део милијардитог дела секунде.
Шта је атомикроскопија?
Техника, названа „атомикроскопија“, може да забележи брзи покрет електрона унутар молекула са много већом прецизношћу него што је то раније било могуће, извештавају физичар Мохамед Хасан и његове колеге 21. августа у часопису „Science Advances“.
„Увек покушавам да видим ствари које нико раније није видео,“ кажеХасан са Универзитета у Аризони у Туксану.
Атомикроскоп је модификован трансмисиони електронски микроскоп, који користи сноп електрона за снимање ствари малих само неколико нанометара. Попут светлости, електрони се могу сматрати таласима.
Таласне дужине ових таласа су много мање од светлосних таласа
Међутим, таласне дужине ових таласа су много мање од светлосних таласа. То значи да сноп електрона има већу резолуцију од конвенционалног ласера и може открити мање ствари, попут атома или облака других електрона.
Како би добили своје супербрзе слике, Хасан и његове колеге користили су ласер да исеку сноп електрона у ултракратке пулсеве. Попут затварача на камери, ти пулсеви су им омогућили да забележе нову слику електрона у листу графена сваких 625 атосекунди — отприлике хиљаду пута брже од постојећих техника.
Микроскоп још увек не може да сними слике једног електрона
Микроскоп још увек не може да сними слике једног електрона — за то би била потребна изузетно висока просторна резолуција. Али, спајањем прикупљених слика, научници су створили неку врсту стоп-мотион филма који приказује како се колекција електрона креће кроз молекул.
Ова техника би могла омогућити истраживачима да прате како се одвија хемијска реакција или да проуче како се електрони крећу кроз ДНК, каже Hassan. Те информације би могле помоћи научницима да створе нове материјале или персонализоване лекове.
„Са овим новим алатом, покушавамо да изградимо мост између онога што научници могу открити у лабораторији и стварних апликација које би могле имати утицај на наш свакодневни живот,“ каже он.
