Док је већина европских земаља протерала цигарете из затворених просторија, а понегде је чак забрањено пушити их и на неким јавним местима, „тихе убице“ и даље одолевају у Србији.
Дувански дим змијуга по већини кафића, кафана, барова и ресторана, па и у онима у којима постоје „пушачки“ и „непушачки“ део – као да дим зна докле сме да иде да не пређе ненацртану границу.
Поједине земље, попут Канаде, отишле су најдаље у борби против пушења, означавајући сваку цигарету упозорењем о њиховој штетности.
На паклицама цигарета које се продају у Србији такође постоје упозорења, најчешће: „Пушење убија. Дувански дим штети људима у вашој околини“.
Али подаци који се већ неколико година не мењају говоре да пушачи готово и не обраћају пажњу на њих.
Трећина становника Србије су пушачи, више је жена, него мушкараца зависних од никотина, а забрињавајући број малолетника користи цигарете или неки други дувански производ, најчешће снус, вајпове или наргиле.
И поред упозорења стручњака да дуван штетно делује на организам, и као један од фактора ризика, заједнички за четири најзаступљеније болести у свету – болести срца и крвних судова, малигне болести, дијабетес и хроничне респираторне болести, одлучнији кораци власти ка забрани пушења још нису предузети, сем редовног повећање цена паклица цигарета услед раста акциза.
У Србији се сваког 31. јануара традиционално обележава Национални дан без дувана, ове године под слоганом „365 дана без дувана“.
Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ покренуо је сајт Остави пушење на којем се нуди план за одвикавање, а пушачи могу да провере колико су зависни од никотина и израчунају колико их месечно коштају цигарете.
Србија и пушење: Шта показују бројке?
Србија је на седмом месту у свету по броју пушача – 40,6 одсто становника, подаци су сајта Њорлд Популатион Ревиењ.
Више је пушача међу женама (41,2 одсто), него међу мушкарцима (40 одсто).
Ови проценти значе да скоро свака трећа жена и сваки четврти мушкарац у Србији пуше.
Од европских земаља, иза Србије су Грчка (39,1 одсто), Бугарска (38,9 одсто)и Босна и Херцеговина (38,3 одсто).
У Хрватској је, према истом извору, број пушача 36,6 одсто од укупног становништва.
Према подацима Европског информативног система за канцер (ЕЦИС), Србија на другом месту у Европи по стопи обољевања и смртности од рака плућа, одмах иза Мађарске.
Више од 26 одсто становништва Србије старије од 15 година свакодневно пали цигарету, док 15,8 одсто пуши 20 и више цигарета на дан, подаци су „Истраживања здравља становништва Србије 2019. године“.
Од рака плућа у Србији сваке године оболи 7.000 људи од којих умре око 5.000, а пушење је главни фактор ризика.
Србија је и једна од ретких земаља Европе која још није донела законе којима се забрањује пушење у затвореним угоститељским објектима.
Иако је Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму усвојен још 2010. године, он забрањује пушење у затвореном радном и јавном простору, као и у јавном превозу, али су угоститељски објекти изузети.
Према подацима „Истраживања о понашању у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији“ из 2022. године, цигарете је бар једном током живота пушило 15,1 одсто ученика (14,5 одсто дечака и 15,6 одсто девојчица).
Иако одређени број ученика који проба цигарете не наставља да пуши, велики је и проценат ученика који су пушили у претходних 30 дана и који према том критеријуму спадају у категорију пушача.
У поређењу са 2018. годином, проценат пушача цигарета је повећан у млађим разредима, а смањен у првим разредима средњих школа.
Резултати истраживања показују и да сваки пети ученик првог разреда средњих школа (19,9 одсто) користи електронске цигарете, као и да је употреба ових производа популарна и међу дечацима и девојчицама.
Снус и/или никотинске врећице је у Србији пробало 4,9 одсто ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе, са већом учесталошћу међу дечацима у свим разредима укљученим у истраживање.
Највећи проценат ученика који су пробали овај производ је међу дечацима првог разреда средњих школа (11 одсто).
Британија објавила рат вајповима
Најновија мера британске владе усвојена последњих дана јануара 2024. године је да забрани вајпове за једнократну употребу као део планова у борби против све већег броја младих који користе ове дуванске уређаје.
Биће уведене и мере за спречавање продаје вајпова деци и за сузбијање циљане продају малолетницима.
У Великој Британији је већ противзаконито продавати било који вајп млађима од 18 година, али вајпови за једнократну употребу, често продавани у мањим, шаренијим паковањима од оних које се могу поново пунити – „кључни су покретач алармантног пораста ове навике код младих“, наводи влада.
Према подацима организације Ацтион он Смокинг анд Хеалтх, бележи се пораст деце и млађих малолетника међу пушачима.
Наводе да сада 7,6 одсто младих Британаца од 11 до 17 година редовно или повремено пуши, у односу на 4,1 одсто у 2020.
Шта се дешава у организму након престанка пушења?
Већ 20 минута након престанка пушења резултати крвног притиска су бољи, као и рад срчаног ритма, показују истраживања. Боља је циркулација ногу и руку.
12 сати касније ниво угљен-моноксида у крви опада и побољшава се снабдевање кисеоником
2 недеље до 3 месеца касније капацитет плућа почиње да се побољшава, смањује се ризик од срчаног удара, циркулација се побољшава и функција плућа се повећава
1 месец до 9 месеци касније надражујући кашаљ се смањује, проблеми са дисањем постају блажи
12 месеци касније ризик од развоја коронарне болести је преполовљен
5 до 15 година касније ризик од инфаркта је знатно нижи, смањује се за 50 одсто, упоредив са ризиком код непушача
10 година касније ризик од умирања од рака плућа упола је мањи од него код пушача, ризик од развоја различитих карцинома је знатно смањен (усна шупљина, грло, једњак, бубрези, бешика и панкреас)
15 година касније ризик од развоја коронарне болести срца смањује се на ниво као и код непушача.
СЗО: Највећа претња светском здрављу
Подаци Светске здравствене организацијие говоре да је „дуванска епидемија“ једна од највећих претњи здрављу са којом се свет икада суочио.
Више од осам милиона људи годишње умре од последица пушења, од чега је 1.3 милиона непушача који су били изложени дуванском диму.
Многе земље су, у циљу борбе против дуванског дима, забраниле рекламирање дуванских производа и спонзорисање од стране дуванских компанија.
Трећина земаља на свету (66), које представљају четвртину свеукупног светског становништва, потпуно је забранила рекламе и спонзорисања, у циљу да спречи дуванске компаније да дођу до нових корисника.
