Почетна » Друштво » На неке оперативне захвате се чека и годинама

Листе чекања највећи проблем здравства у Србији

На неке оперативне захвате се чека и годинама

Ко чека – дочека.

Да ће ова пословица бити тачна, нада се и пацијент рођен 11. јануара 1958. коме су 2. фебруара ове године заказали операцију и уградњу цементног кука за тачно четири године.

За ову интервенцију, на Институту за ортопедске болести Бањица у Београду он је 2.212. по реду.

Његова болест је само број.

Вишегодишња чекања на операције један су од највећих проблема здравства у Србији.

Према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање Србије (РФЗО), 9. априла на листи је 69.457 људи који чекају на неку здравствену интервенцију. Почетком 2024. РФЗО је потписао уговоре са приватним клиникама како би скратили чекање на операцију катаракте и вантелесну оплодњу.

Списак установа које су укључене у овај програм се често мења.

„Листе чекања за поједине операције или дијагностичке прегледе формирају и ажурирају искључиво здравствене установе, у којима се те интервенције обављају.

„Ко ће када бити оперисан не одређује РФЗО већ здравствене установе и на њима је да обезбеде термине за операције“, кажу из РФЗО-а у одговору достављеном BBC-ју на српском после објављивања текста.

РФЗО је омогућио пацијентима да операцију катаракте могу да обаве и у 28 приватних клиника о трошку државе, међутим многи нису прихватили ту понуду, већ су остали да чекају термин у државним болницама, кажу из Фонда.

За вантелесну оплодњу не постоје листе чекања, већ се поступак обавља „темпом који диктирају медицински услови“, наводе у РФЗО.

„Ситуација са листама чекања је лоша, нарочито када говоримо о куковима и коленима.

„То су интервенције које неће убити човека, али ће страшно да му отежају живот и оне представљају озбиљан извор корупције“, упозорава Саво Пилиповић, председник Удружења пацијената Србије, у изјави за BBC на српском.

У Министарству здравља Србије нису хтели да коментаришу листе чекања, већ су рекли да је РФЗО права адреса.

Исти одговор имали су и у Клиничком центру Србије.

Гужва за нови кук и колено

Тешко се креће, има 54 године, и видно је нерасположена.

„Све чешће сам на боловању и то је велики издатак за кућни буџет, али не могу ни да седим, ни да ходам. Немам новац да приватно платим операцију, а и што бих, када цео живот одвајам за здравствено осигурање“, каже Јасмина.

Када су јој крајем 2019. рекли да мора на операцију, први слободан термин био је половином ове године.

То све делује као вечност, каже она, нарочито што је сада у страху како се приближава дан да би и тај термин могао да буде одложен.

„Не би било први пут да неког скину са листе и само пошаљу кући. Проблем је и што ми после операције предстоји дуг опоравак и рехабилитација у некој бањи, а то тек не знам колико ћу да чекам“, јада се Јасмина.

Показује папире и снимке, рачуна колико је новца дала на преглед магнетном резонанцом, али и за гомилу крема и мелема, не би ли ублажила бол.

На списку више од 7.000 имена

Списак оних који чекају ново колено на Институту Бањица изгледа безнадежно дуго.

Тренутно је на њему више од 7.000 имена, а онај кога су уписали у фебруару ове године на ред ће стићи тек 2028.

У приватним клиникама у Београду, ова интервенција кошта од 650.000 динара.

На званичном списку РФЗО, на Војномедицинској академији у Београду постоје пацијенти који су заказали операцију кука још 2011. године. У салу ће ући тек ове или следеће године.

За уградњу вештачког колена, на ВМА чека 1.086 пацијената, од којих су поједини стављени на списак 2010, а планирани за операцију 2025. године.

„Када постоје листе чекања, дешава се да имамо две групе пацијената.

„Они који могу да плате операцију и траже везу да би завршили преко реда, и они што чекају“, говори Пилиповић.

Објашњава да се на Бањици сада за операцију колена чека између четири и пет година, а раније је било седам и више.

Пилиповић сматра и да је српско здравство оболело од исте болести као и друштво.

„То је велики друштвени проблем о коме се релативно мало прича, али када не би било корупције у друштву, не би је било ни у здравству“, наглашава Пилиповић.

Дуг пут до вида

Зоран Б. из Београда на списку је у Клиничком центру Србије за операцију катаракте, проблема који доводи до смањења вида.

На ред ће стићи крајем следеће године, а до тада ће морати да се снађе са већ прилично оштећеним видом.

Вид је почео да му се мути и све теже гледа.

„Неко време је доктор одлагао операцију, али сад више нема куд. Деца су рекла да ће платити приватно, само да не чекам крај 2025. како бих дошао на ред“, каже седамдесетогодишњи Зоран.

У Клиничком центру Србије, на операцију катаракте чека 4.224 пацијента.

Редови су најдужи у клиничко-болничким центрима у Београду, као и у водећим ортопедским установама у српској престоници.

На поједине интервенције, брже се долази у мањим градовима. Тако, на операцију катаракте у Општој болници Краљево може да се стигне за неколико месеци.

И срце мора да чека

Клинички центар Србије, као установа у коју долазе пацијенти из целе Србије, али и региона, има и најдуже листе чекања на поједине интервенције.

Коме треба уградња бајпаса, а уписан је 12. фебруара 2024, у болнички кревет ће лећи 8. априла 2025. године.

За коронарографију, процедуру којом се откривају болести кардиоваскуларног система, у КЦС чека 389 пацијената. Многи од њих, на ред ће доћи за неколико месеци.

Да би смањили листу чекања, нишки кардиохирурзи су прошле године за 100 дана оперисали више од 248 пацијената и утростручили број прегледа.

Клинички центар Ниш тада је испразнио листу чекања за кардиолошке интервенције, јер је део тима самоиницијативно од децембра 2022. одлучио да ради и викендом, без надокнаде.

Извор: BBC на српском

Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.