На данашњи дан 1894. године рођен је Гаврило Принцип. Национални револуционар, атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914. Атентат је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први светски рат.
Принцип се пред полицијом и судом држао херојски, и као малолетник осуђен је на 20 година тамнице. У затвору, у Терезину у данашњој Чешкој, у тешким условима оболео је од туберкулозе и умро априла 1918, шест месеци пре слома Аустроугарске.
Принцип је био члан „Младе Босне“, пројугословенске организације која се залагала за окончање аустроугарске владавине у БиХ.
Гаврило Принцип је средњу школу похађао у Сарајеву и Тузли, а онда и у Србији. Да би се издржавао радио је тешке физичке послове као надничар. У Београду је положио приватно 6. разред у Првој београдској гимназији.
Атентат
У марту 1914. објављено је да престолонаследник Франц Фердинанд долази у Сарајево у јуну 1914. да присуствује војној вежби аустроугарске војске у околини града.
Код Гаврила Принципа и неких његових познаника јавила се замисао да убију Фердинанда. Српско становништво и југословенски оријентисани муслимани и Хрвати у Сарајеву доживљавали су тада Фердинандов долазак и војну вежбу као провокацију.
Посебно су тај осећај имали Срби, јер је долазак окупатора био предвиђен баш на велики српски празник Видовдан.
По првобитном плану атентата, извршилаца је било шест. Недељко Чабриновић бацио је бомбу на аутомобил у коме се налазио Фердинанд. Бомба је експлодирала иза аутомобила и лакше је ранила два пратиоца.
Приликом повратка колоне Гаврило Принцип је извршио атентат на престолонаследника, али је погодио и његову супругу. На суђењу је установљено да атентатори нису имали намеру да убију Софију Хотек.
Аустроугарске власти су у току истраге дошле до сазнања да је оружје кориштено у атентату донесено из Србије. То је касније послужило за ултиматум Аустроугарске Србији и објаву рата.
Казна
У време када се догодио атентат, Гаврило Принцип је био малолетан и није могао бити осуђен на смртну казну, па је добио двадесет година затвора.
Аустроугари су послали Принципа у мрачну и хладну тамницу казамата Терезин који се налази између Прага и Дрездена. Оковали су га, изгладњивали, забадали му ексере у тијело…
Неки свједоци стражари причали су да је Принцип мучен тако што су га стављали у посебно буре које је било пуно огромних ексера и бодља – били су закуцани са унутрашње стране.
Гаврило Принцип умро је, наводно од туберкулозе, 28. априла 1918. године, мало пред крај Првог свјетског рата. При крају живота, због лоших затворских услова, ослабио је и имао четрдесетак килограма.
У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин данас се може видети само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био везан.
На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника, главног актера сарајевског атентата, који је послужио владајућој монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у свјетској историји.
Након окончања Првог светског рата, Принципови посмртни остаци су ексхумирании пренесени у Сарајево.
У Капели видовданских хероја, на православном делу гробља Кошево, сахрањени су сви „младобосанци“.
Гаврилов пиштољ и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу.
Ревизија историје
Данашње бошњачке власти у Сарајеву преименовале су Принципов мост у мост Франца Фердинанда и уклониле симболичне Принципове стопе са мјеста на ком је извршио атентат у жељи да потпуно изврше ревизију даље и ближе историје.
Познато је да је нацистички вођа Адолф Хитлер мрзио и Принципа и „Младу Босну“ и тражио је да му се, након пада Југославије 1941. године, као рођендански поклон донесе спомен-плоча Прниципу, која је била постављена у Сарајеву 1930. године.
На спомен-плочи је писало: „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навијести слободу на Видовдан 1914. године“.
Мада и данас постоје разне интерпретације атентата и разлога који су до њега довели, остају записане речи Гаврила Принципа изречене током суђења и наведене у записнику:
„Након што је мој народ покушао свим средствима, легално или илегално, да добије правду и признање основних људских права, Аустроугарска је наставила да гази његову националност, језик, културу, религију, и све што се сматра светим, користећи се корупционим методама, застрашивањем и примјењујући силу“.
Принцип, који је оптужен као извршилац атентата, а његови пријатељи као помагачи и саучесници, признао је да му је жао што је у атентату страдала и Фердинандова супруга и додао да је његово /не/стрпљење достигло врхунац у тренутку када је одлучио да изврши атентат.
Гаврило Принцип је тада објаснио да „није ништа већи злочинац од Мађара, Италијана, Пољака и Ираца, који су се за исте идеале борили у 19. веку“.
