Нова студија открива да су чак и бебе способне да уче значења речи само путем изложености језику, без потребе да виде објекат који та реч означава. Људски језик нам омогућава да учимо значења речи за ствари које никада нисмо директно искусили. То радимо спонтано у свакодневном разговору, често користећи контекст да бисмо закључили значење непознатих речи.
Колико рано настаје ова способност?
Али када се ова способност први пут појављује у животу? И како стварамо менталне представе о предметима или догађајима које не видимо?
Нова студија коју су спровели развојни психолози са Универзитета Нортвестерн и Харварда пружа прве доказе да бебе већ са 15 месеци могу да препознају предмет који су научиле путем језика — чак и ако тај предмет није присутан у њиховом видном пољу.
Замислите бебу која се игра на поду са коцкама док слуша родитеље како разговарају о кумкватима, у контексту познатијих плодова попут јабука и банана. Може ли беба формирати почетну представу, или „суштину“, о значењу речи кумкват — на пример, да је то нешто јестиво, вероватно воће? И може ли касније искористити ту почетну представу када први пут види непознато воће? Управо су на ова питања истраживачи тражили одговор.
Учење речи без визуелног ослонца
„Многи верују да је за успешно учење речи потребно да беба ‘повеже’ нову реч са предметом који је физички присутан (нпр. ‘Погледај кумкват!’)“, рекла је водећа ауторка студије Сандра Ваксман. „Али у току дана врло често ми — као и бебе — чујемо речи које се односе на предмете који нису ту и које не можемо видети.“
Ваксман је професор психологије на Универзитету Нортвестерн, директор Центра за развој деце и дојенчади и сарадник Института за истраживање јавне политике. Са-аутора студије је Елена Лучкина, некадашњи постдокторант на Нортвестерну, а сада научница на Харварду.
Тестирање беба на три нивоа
Истраживачи су ангажовали укупно 134 бебе — 67 старих 12 месеци и 67 старих 15 месеци — и спровели тростепени експеримент. Прво су бебама представљане познате речи уз слике одговарајућих предмета (нпр. јабука, банана, грожђе).
Затим су бебе чуле нову реч док је слика непознатог предмета (нпр. кумквата) била сакривена. На крају су им показане две непознате слике (нпр. кумкват и жица за мућење), уз питање: „Где је кумкват?“
Разлика између 12 и 15 месеци
Петнаестомесечне бебе, али не и дванаестомесечне, дуже су гледале у непознато воће (нпр. кумкват) него у непознати предмет (нпр. жицу за мућење). Иако никада нису виделе предмет повезан са том новом речју, ипак су 15-месечне бебе користиле контекст да идентификују шта је вероватније значење нове речи.
„Ова студија показује да чак и бебе које тек почињу да изговарају прве речи уче из језика који чују, чак и када предмети или догађаји о којима се говори нису присутни,“ истакла је Ваксман. „Бебе упијају оно што чују и, чак и без присуства предмета, формирају менталну представу, или суштину, значења нове речи — довољно снажну да им касније помогне у препознавању кад се предмет појави.“
Ваксман је додала да у доби од 12 месеци бебе можда још увек не познају довољно познатих речи из контекста како би могле да формирају ту почетну представу о новој речи (нпр. да је вероватно реч о још једном воћу).
Разумевање значења речи „кумкват“
Увођењем нових речи без присуства било каквих слика или предмета, истраживачи су осмислили моћан тест колико бебе могу да науче само из језичког уноса.
Ова студија пружа нове увиде у развојну основу људске способности да учимо о стварима које нису директно присутне. Такође поставља темеље за разумевање како и колико рано људски ум почиње да гради менталне представе о предметима и догађајима које никада није непосредно доживео.
Снага језика у свакодневици беба
Ово истраживање истиче моћ језика у свакодневном животу беба. Док слушају разговоре или читање књига, бебе често чују речи које не разумеју и које не могу одмах да повежу са конкретним предметима или догађајима.
Резултати показују да већ са 15 месеци бебе спонтано користе језички контекст нових речи како би изградиле почетну представу њиховог значења, што касније помаже у даљем учењу.
„Када чујемо нове речи, попут ‘кумкват’, у разговору у којем нема кумквата, не пропуштамо прилику да закључимо шта би реч могла да значи,“ рекла је Ваксман. „Сада знамо да је исто тачно и за мале бебе.“
