Чак 17 одсто младих ради без уговора, односно на „црно”, а више од половине њих (56 одсто) било је на неком програму пракси. За разлику од прошле године, када је око 13 одсто било на плаћеној пракси, тај број сада износи 18 процената, показују најновији подаци Алтернативног извештаја Кровне организације младих Србије (КОМС) о положају и потребама младих. – Број младих који су били на неплаћеној пракси остаје у сличном рангу као претходних година, што говори да проблем неплаћеног рада практиканата и даље постоји. Њих 37 процената било је на неплаћеној радној пракси. Младе који су били на пракси истраживачи су питали колико су били задовољни том праксом. Просечан одговор износи 3,05 (скала 1 – уопште нисам задовољан до 5 – веома сам задовољан) – наводе у КОМС-у.
Млади су боље оценили квалитет праксе у односу на прошлу годину. Нешто више од трећине истакло је да је било задовољно програмом праксе коју је похађало. Такође, упитани су и о утиску колико су битни следећи елементи за добијање посла.
– Поражавајућа је чињеница да млади верују да су за добијање посла најважнији лична и породична познанства и контакти, као и чланство и активизам у политичкој партији, а тек затим адекватно формално образовање или претходно радно искуство – набрајају у КОМС-у.
Истраживаче је интересовало и да ли су омладинци спремни да раде друге послове док не пронађу посао у струци. У односу на прошлу годину, када је изнад 85 одсто одговорило потврдно, ове године 87,5 одсто младих је спремно да ради друге послове док не нађе адекватан у струци, наводећи да би радили, јер морају – 26 одсто њих, а 11 одсто не би радило дуже од шест месеци.
Само четири процента не би радила уопште, а осам одсто њих не зна, што упућује, као и у претходним извештајима, на закључак да млади у Србији нису пробирљиви што се тиче посла и да би радили тамо где им се укаже прилика – додају у КОМС-у.
Младима је постављено и питање да ли су спремни да се преквалификују уколико на тржишту рада не постоји потреба за њиховим образовним профилом. Близу три петине њих казало је да јесте спремно. Утисак да су млади спремни да се прилагођавају условима тржишта, од рада ван струке до спремности на преквалификације, чекање на посао и слично, остао је непромењен.
Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, каже да је сумњичава према подацима који показују да је данашња омладина мање избирљива, да би радила тамо где им се укаже прилика.
– Немам утисак да се било шта мења набоље и мислим да су млади и те како пробирљиви. Зато ми тај њихов податак не улива поверење, јер скоро смо примали два радника преко Националне службе за запошљавање, па је њихово прво питање било колика ће им бити плата. Кад смо им рекли, половина кандидата је одмах отишла – истиче Савићева.
